Ботуње — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 10 година
м
Граматика
м (Ажурирање интернет адресе за сајт fallingrain)
м (Граматика)
Међутим у Свето-стефанској повељи из 14 века у Зети се помиње село под називом Ботуње, што сведочи о великој старости наведеног имена села.Ботуње је уписано у:Уписник,Назначеније,Пописник,Вукову даницу и Пирхово путовање. Свуда је правилно записано.Уведено је и у Лапиеву карту 1822 год. Фридову 1829 год. Руску 1831 год. Бугарску 1845 год. и Миленковићеву 1850 године.
Све до краја 18 века Ботуње је било на месту данашњег Селишта.Ту се населили наведени родови у време Кочине Крајине. Тад је због чуме или куге, село премештено у данашњи Шарски крај, одакле је постепено заузело место на којим се данас налази. У то време због куге извршено је премештање и села Дреновца,Поскурица,Лужница и Чумића, по чему то село носи име, по чуми или болести куга која је тада харала овим крајевима.
Трагови старих насеља у Ботуњу су.Црквина, близу Селишта и Гробљишта уз само Селиште где су се сахрањивали први становници Ботуња.У Старине из средњег века села Ботуња убрајају се: Црквина на брду Каповцу, за коју се предпостављапретпоставља да је остатак некадашње цркве Ботуњице, затим Сватовско гробље,за које се прича и верује да су се ту срели и побили двоји сватови, који су сви до једног овде изгинули и ту покопани. Назив Старо село је средњевековногсредњовековног порекла и недвосмислено говори о постојању села Ботуња у средњем веку , а и атар села Стари Виногради припада том времену.
На месту Стражи у Ботуњу, било је у турско време место где су Турци стражарили и надгледали пролазак путника и каравана, трговаца и свих оних који су се овим правцем према и од Крагујевца кретали.
Село Ботуње има два гробља и то једно у Крушарима у Церјаку а друго на Чукари.Некада је у сеоској порти било четири трпезе.Литија се носи на [[Ђурђевдан]] и задњих година се све више окупља младе људе који се окрећу традицији и обнављају наше старе и лепе православне обичаје који су били утихнули. Крстоноше полазе од дома културе код записа па иде у Јаковљевиће, затим код записа у Орницама код Вукајловића и силази се у поље према Милатовцу ,код записа који је скоро освештан ,а где је испод њега трагично настрадао 1985 године, тада са само 20 година,Небојша Бркић од удара грома и затим се поворка враћа према запису у Церјаку код Павловића куће, па према цркви свете Петке.Заветина су [[Младенци]].
1.670

измена