Ираклије II (византијски цар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: an:Heracleonas |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 5:
Ираклона се родио у [[626]]. године као пети син цара [[Ираклије|Ираклија]] и његове друге супруге [[Мартина (Ираклијева супруга)|Мартине]]. Цар је наиме оженио своју [[сестричина|сестричину]] Мартину [[613]]. године и склапање овог брака је сматрано неприхватљивим и родоскрвним у широким круговима царске породице, сената, византијске цркве, војске и нарочито код престоничке светине. Када је царски пар изгубио четворо прворођене деце, а како су два најстарија преостала сина, Флавије и Константин рођени са посебним потребама, јавност је ту чињеницу узела као потврду својих осуда. Ипак, Ираклије је поред сина из првог брака, [[Ираклије Нови Константин|Ираклија Новог Константина]], одређеног за савладара још 613, оставио за собом још два сина способна да владају Ираклиону и Давида.
Ираклије је преминуо у престоници [[11. фебруар|11. фебруара]] [[641]]. у тренутку када је неколико крупних питања спољне и унутрашње политике захтевало одлучне одговоре царске владе. Питање наслеђивања престола цар је покушао да одреди тестаментом који је његова удовица Мартина представила цариградском сенату. По Ираклијевој последњој вољи, Ираклије Нови Константин и Ираклона, званично Константин (III) и Ираклије (II), су требали да владају као савладари и да
До сложне владавине Ираклијевих синова ипак није дошло. Константин је практично био већ на самрти пошто је боловао највероватније од [[Туберкулоза|туберкулозе]] и покушао је да поделом новца обезбеди подршку војске за свог сина [[Констанс II Погонат|Констанса]]. Поред тога, царица Мартина је подржавала [[Монотелитизам|монотелитско учење]] које је у Цариграду било непопуларно и ослонила се на [[Патријарх|патријарха]] [[Пир (цариградски патријарх)|Пира]]. Константин је умро у мају [[641]]. и у царству су се појавиле гласине да су га Мартина и Пир отровали.
| |||