Опсада Рима (537—538) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 5:
Витигес је око Рима поставио седам својих [[војни логор|војних логора]], добро брањених, али је обим зидина Рима био тако велики да се испоставило да седам логора није довољно – око града је остало пуно прилаза, кроз које су браниоци пролазили, довлачећи у град залихе, углавном ноћу. За напад на град, Витигес је био конструисао дрвене куле високе исто као и зидине Рима, које су вукли волови; поред тога, спремио је мноштво мердевина за пењање, као и четири „овна“, којим је руковало по 50 људи. Потом је наредио да се припреми велики број свежњева прућа и трске, и да се то побаца у јаркове и канале са водом око Рима, не би ли ове опсадне справе могле да приђу зидинама.
Велизар је, у граду Риму за одбрану имао само 5000 царских војника и градску [[милиција|милицију]]. У сваком случају, знатно малобројније снаге од Острогота. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих [[катапулт]]а, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно необично
[[Велизар|Велизар]] је појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рим|Рима]], чиме је одржавао борбени [[морал]] у граду. Најзад, да би имао више хране, наредио је да сви који „једу а нису од користи“ – жене, деца и сви други цивили неукључени у ратни напор – изађу тј. искраду се из Рима и провуку се у друге градове [[Италија|Италије]], пре свега у [[Напуљ]].
Ред 15:
Витигес је ову незгоду покушао да поправи тако што је оставио велике снаге пред капијом „Салиријанком“, са наређењем да се не гине ни у каквом узалудном нападу али да се на браниоце одапињу најразличитији пројектили да би се онемогућило да ти исти браниоци интервенишу негде другде. Прокопије из Цезареје каже да је овај остроготски план пропао због једног чудноватог инцидента: „''Један крупан и јак Гот, ратник добар, у грудном оклопу и са [[шлем]]ом на глави (што значи да је био један од олемских [[поглавица]]) не хтеде у редовима својих другова остати, него стаде поред стабла једног дрвета, много [[стрела]] одапињући на браниоце на бедему. Али неким случајем се задеси, да баш њега погоди једно копље из машине хитнуто ... прободе га и кроз оклоп и кроз тело, и још се до пола своје дужине у дрво заби; а он остаде да виси тако прибоден за дрво, мртав. Када то видеше [[Готи]], велики их обузе страх, па се измакоше далеко изван домашаја; остадоше у бојном реду, али не гледајући више оне на зидинама''“.
Могуће је да је Прокопије из Цезареје мало слободније приказао ову ситуацију, јер би се Остроготи и без тог инцидента повукли изван домашаја катапулта и других артиљеријских машина, напросто зато што им је то било и више но разумно. Свакако, повлачење Острогота је омогућило Велизару да премести снаге са [[капија|капије]] „Саларијанка“ и да интервенише на другом, најслабијем месту одбране, које се звало „Виваријум“. Ту су Римљани некада држали дивље животиње. Витигесови људи су су успели да поткопају или разруше један део зида, и да продру унутра. Али, на изненађење нападача „Виваријум“ је сам по себи био затворен простор, ограђен својим зидовима. Остроготи који су продрли унутра, нису могли даље, а Велизар је изненада отворио оближњу капију, јурнуо са главнином својих снага кроз њу и разјурио Остроготе а
Мало је недостајало да Витигес овим својим снагама са главним нападом успе, али, он није успео ни да сруши зидине, ни да изглањивањем натера браниоце на предају, ни да подмити или обмане некога да му отвори неку од капија. Очигледно је да није имао довољно искуства у опсадним подухватима, нити је имао довољно спраава, а ни инжењера;
| |||