Секст Проперције — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ro:Properţiu; козметичке промене |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 19:
=== Проперцијева »теорија књижевности«: 2, 3. и 4. књига Елегија ===
Пре но што се осмотри Проперцијево гледиште о поезији мора се погледати жена о којој пише. Обриси Цинтијиног лика могу се назрети прилично добро: она је, поред осталог, описана као жена која има склоности ка песништву и музици, којој су
Проперцијева се животна филозофија заснива на уверењу да се између љубави и живота поставља знак једнакости. То му и омогућава да за традиционално узвишену епску књижевну врсту тврди да је бескорисна (И, 7). С друге стране, елегија има моћ да придобије његову тврдоглаву и неверну драгану (како у пракси показује у И, 8б), а с обзиром на све оно знање и искуство које је у њој садржано, елегија може помоћи и другима (како отворено тврди у И, 10). У оквиру »живота који је љубав« (једино постојећег живота за Проперција) елегија је, дакле, корисна и има васпитно дејство, у поређењу с бескорисношћу епске поезије. Тако Проперције свом песништву приписује употребљивост и васпитну улогу, при чему та својста пориче оној врсти песништва за коју се традиционално везују. У песми II, 2. видимо како Проперције готово да злоупотребљава узвишену идеју да поезија може подарити бесмртност, јер својој елегији присваја моћ да бесмртност подари девојци. Хорације би свакако био међу онима који би то назвали злоупотребом, а да све буде занимљивије, у песми налазимо управо и Хорацијев језик бесмртности (употребљен у његовој чувеној 30. песми ИИИ књиге ''Песама''), чиме та злоупотреба постаје упечатљивија.
| |||