Пад Цариграда (1453) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Додавање категорије опсаде цариграда (преусмерење опсаде цариграда реше |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 135:
Отоманска флота је неуспешно покушала да [[9. април]]а пробије ланац на улазу у [[Златни рог]], али без успеха због чега се Балдоглуове снаге повлаче до доласка црноморског дела флоте. Док је чекао пристизање свих снага, султан је са делом снага кренуо да сломи отпор два мала [[тврђава|утврђења]] недалеко од Цариграда, док је Балдоглу са делом флоте послат да заузме [[Принчевска острва]]. Посада утврде Терапија над Босфором је два дана пружала отпор Османлијама, све док је артиљеријска паљба није скроз порушила побивши већи део војника, након чега су се преостала 40 предали. Слично је прошла и утврда у Студиосу крај Мраморног мора која је разрушена за неколико сати, након чега се преживелих 35 војника предало. Заробљеници су спроведени до Цариградских бедема пред којима су [[Набијање на колац|набијени на колац]] са циљем да се де[[морал]]ишу опсађени. Балдоглуовој флоти је отпор пружен само на највећем острву [[Принкипо]], на чијем највишем врху крај [[манастир]]а [[свети Георгије|светог Ђорђа]] се налазила јака [[донжон кула]], који је највероватније подигнут као заштита од [[Алмогавери|Каталонске компаније]], која је харала Византијом почетком [[14. век|XIV век]]а. Њена посада од 30 војника је одбила да се преда, па је Балдоглу са бродова донео неколико топова, али њихова ватра није успела да заруши њене дебеле зидове. Опсаду је окончала промена смера [[Ветар|ветра]], која је искоришћена да се уз помоћ сувог [[Жбун|жбуња]], [[катран]]а и [[сумпор]]а кула [[Ватра|запали]], тако да је део бранилаца изгорео у њој, док је део ухваћен и погубљен у покушају пробоја. Као одмазду за пружање отпора освајачима, Балдоглу је све становнике на острву продао као [[ропство|роб]]ове<ref name="Рансиман" />.
Први јак [[јуриш]] на [[Цариградски бедеми|цариградске бедеме]] учињен је током [[ноћ]]и [[18. април]]а на разрушени део бедема. Османлије су покушале да спале барикаду од кочева и омогуће себи прилаз разрушеном делу бедема не би ли се пробили у сам град. Међутим, здружене снаге на челу са [[Ђовани Ђустинијани Лонго|Ђустинијанијем]] успешно су одбиле овај удар, захваљујући свом искуству и [[
== Пробој четири брода ==
Ред 198:
Током ноћи [[24. мај]]а десило се [[помрачење Месеца]], што су неки опсађени, попут [[Кнез Игор Свјатославић|кнеза Игора]], протумачили као лош знак.
Међутим и у [[османско царство|отоманском]] логору су почеле да се појављују сплетке. Већ су увелико кампом колале приче да је [[Млетачка република|Млетачка]] [[флота]] на домак [[Истанбул|Цариград]]а (иако је [[млетачки сенат]] у то доба и даље расправљао о томе да ли треба послати флоту у помоћ Цариграду) и да [[Мађари]] прелазе [[Дунав]]. Сплетке су се појавиле и у главном штабу у коме је [[велики везир]] [[Халил Хандарли]] (који је од почетка био против опсаде града и сукоба са хришћанима) отворено захтевао подизање опсаде, због могуће [[Западна Европа|западне]] интервенције. Подржан од млађих војсковођа, Мехмед -{II}- се на састанку [[26. мај]]а одлучује за последњи свеопшти напад на град. Након ове одлуке, припреме за велики напад су убрзане, доношен је најразноврснији материјал да би се затрпао шанац, топови су постављени на нове платформе, а бомбардовање у
== Завршни напад ==
| |||