Легенда о убоду у леђа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ja:背後の一突き
м Граматичке и(ли) правописне грешке
Ред 9:
Може се рећи да је ова легенда званично настала у новембру 1919, када је Хинденбург покушао да ослободи оптужби себе и немачку армију у целини, сваљујући кривицу посебно на убод у леђа (''Dolchstoß'') од стране трупа стационираних у Немачкој, који су се придружили војничким и морнарским синдикатима током [[Спартакистичка лига|спартакистичких]] устанака. Израз "новембарски криминалци" се односи и на државнике који су потписали Версајски споразум и на "широку јеврејско-марксистичку заверу" како су је често називали, као и на Немце који су сматрани недовољно патриотски или [[милитаризам|милитаристички]] настројеним. Израз се такође односио и на оне који су учествовали у револуцији у којој је свргнута царска влада и створена Вајмарска Република.
 
Како ниједан савезнички војник није крочио на немачко тле, многи који су веровали у потпуну непобедивост војске су тврдили да су државници који су потписали Версајски споразум издајници, и да би иначе Немачка победила. Као резултат споразума, немачке територије су смањене, Рајнска област је демилитаризована и савезничке трупе су патролирале реономрејоном. Немачка је морала да плати [[ратне репарације]]. Из перспективе пропаганде, можда најзначајнији аспект споразма је била [[Клаузула о кривици за рат]], која је приморала Немачку да прихвати целокупну одговорност за рат.
 
Споразум је постао изразито непопуларан у Немачкој, не малим делом и због тога што се знатно мешао у унутрашња питања Немачке. Ипак, савезници су били вољни да постепено олабаве споразум у долазећим годинама како бу контрирали анти-капиталистичком [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Штавише, Вајмарска Република под [[Фридрих Еберт|Фридрихом Ебертом]] је силовито гушила радничке устанке помоћу рајхсвера, и толерисаних терора парамилитарних група, [[Фрајкорпс]] које су формиране широм Немачке. Упркос, или због ове толеранције екстремне деснице, република је снажно нападана, многи од њених представника су убијени, попут [[Валтер Ратенау|Валтера Ратенауа]], а вође су биле називане "криминалцима" и [[Јевреји]]ма од стране десничарске штампе, којом је доминирао [[Алфред Хугенберг]].