Википедија

Хвосно — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Хвосно''' (варијанта Хвостно, Старо Хвосно)је ранији назив за северни део [[Метохија|Метохије]], простор богат средњовековним манастирима и црквама, које су изградили србски краљеви и локална властела. Хвосно је простор који обухвата област савремених градова [[Исток|Истока]] и [[Пећ]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Име Хвосно је изведено из Старе '''словенске речи, хвост''', што значи 'дебело дрво ", вероватно због густих шума које расту на падинама околних планина.Друго објашњење је да '''словенска реч хвост''', потиче од имена неке врсте траве, корова које је расло у Метохији.
 
 
== Историја ==
Област Хвосно је био насељен од Срба у 6. веку за време масовних словенске миграције на Балканско полуострво. У 9. и 10. веку је део српске државе [[ Властимировић|династије Властимировића]] . Након пада Властимировић династије, Хвостно вероватно пало под бугарском влашћу, после пада бугарског царства 1018, он је дошао под Византијском управом за наредна два века. Хвосно се први пут помиње као Χоσνоς (Хоснос) у 1018. као место под јурисдикцијом епископа Призренског у три повеље цара Василија Другог,(под управа Охридске архиепископије).▼
 
▲Област Хвосно је био насељен од Срба у 6. веку за време масовних словенске миграције на Балканско полуострво. У 9. и 10. веку је део српске државе [[ Властимировић|династије Властимировића]] . Након пада Властимировић династије, Хвостно вероватно пало под бугарском влашћу, после пада бугарског царства 1018, он је дошао под Византијском управом за наредна два века. Хвосно се први пут помиње као Χоσνоς (Хоснос) у 1018. као место под јурисдикцијом епископа Призренског у три повеље цара Василија Другог,(под управа Охридске архиепископије).
У другој половини 12. века србски велики жупан [[Стефан Немања]] је успео да добије независност од [[Византија|Византије]] и територија под управом србског жупана почиње да се шири и на Хвосно између осталих византијских територија. Хвостно се помиње у житијима светог Симеона , написане између 1201 и 1208 од стране његовог сина и првог српског архиепископа [[Свети Сава|Светог Саве]] , као један од округа који српски велики жупан Стефан Немања (свети Симеон) освојио од Византије од 1180 и 1190. ▼
 
▲У другој половини 12. века србски велики жупан [[Стефан Немања]] је успео да добије независност од [[Византија|Византије]] и територија под управом србског жупана почиње да се шири и на Хвосно између осталих византијских територија. Хвостно се помиње у житијима светог Симеона , написане између 1201 и 1208 од стране његовог сина и првог српског архиепископа [[Свети Сава|Светог Саве]] , као један од округа који српски велики жупан Стефан Немања (свети Симеон) освојио од Византије од 1180 и 1190.
 
Из житија Светог Саве:
""{{цитирање|Јер нека је знано свима нама и другима, да Бог, који твори људима на боље, не хотећи људске пропасти,постави овога ваистину приблаженога господина нам и оца, овога самодржавнога господина, нареченога Стефана Немању, да царује свом српском земљом. И пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога, и подиже пропалу своју дедовину и придоби од поморске земље Зету са градовима, а од Рабна оба Пилота, а од грчке земље патково, ''' све Хвосно''' и Подримље, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан, Глбочицу,Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу. То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од српске земље, а одузето му некада насиљем од своје дедовине.""}}
 
 
== Манастир Богородице Хвостанске ==
 
Манастир Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, у близини села Врела, 20 км северно од Пећи. Од средњег века ово подручје је такође познат као Хвосно.Најраније зграде на овој локацији потичу из средине 6. века. После Византијског периода, када регион Хвосно постаје део новоосноване српске краљевине у 12. веку многе нове цркве су изграђене. Рушевине византијске базилике је обновљено у трећој деценији 13. века, а нови храм Пресвете Богородице је саграђен са суседним манастирским зградама. Црква је назван Мала Студеница или '''Студеница Хвостанска''' јер асоцира на чувени српски православни [[манастир Студеница]], у централној Србији,који саграђен у сличном архитектонским стилу.
 
После 1219, када је српска црква је добила пуну аутономну надлежност од трона Константинопоља, овај манастир је '''постао средиште новоосноване Епархије Хвосно''', који је '''касније унапређен у чин митрополије''' у 1381.17 еископа је столовало у овом светом манастиру, а највећи процват духовне и уметинчке активности је забележен у другој половини16. века, а последњи митрополит који се помиње 1635 је Виктор.
 
Манастир је запустео и почео пропадати, највероватније у време Велике Сеоба (Велике сеобе) у 1690, када велики број Срба на челу са својим [[Арсеније Чарнојевић|патријархом Арсенијем]] напустили Косово и јужне делове Србија бежећи пред турским зулумом.
 
* Пошто је манастир био напуштен, локални Албанци (последњих деценија) из села Врело су почели да користе камен из ове цркве, тако да цео комплекс пропада брзо, слично као и са манастиром Светих Архангела код [[Призрен|Призрена]].
 
Остаци манастирског комплекса су истражени у 1930. и од 1966. до 1970, када су спровдени конзерваторски радови спрови на остацима цркве. Поред цркве, пронађени су конак, манастирска трпезарија и други објекти.
 
== Извори ==▼
 
*Косово.нет [http://www.kosovo.net/glavna.html Косово.нет]▼
▲== Извори==
*Растко.рс [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06_c.html Растко]▼
▲*Косово.нет[http://www.kosovo.net/glavna.html]
▲*Растко.рс[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06_c.html]
[[en:Hvosno]]
 
 
[[Категорија:Географија Србије]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије у средњем веку]]
[[Категорија:КосовоГеографоја Косова и МетохијаМетохије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хвосно”