Хвосно — разлика између измена

'''Хвосно''' (варијанта Хвостно, Старо Хвосно) је '''ранији назив''' за северни део [[Метохија|Метохије]], простор богат средњовековним манастирима и црквама, које су изградили србскисрпски краљеви и локална властела. Хвосно је простор који обухвата област савремених градова [[Исток (град)|Истока]] и [[Пећ]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Име Хвосно је изведено из Старе '''словенске речи, хвост''', што значи '"дебело дрво ", вероватно због густих шума које расту на падинама околних планина. Друго објашњење је да '''словенска реч хвост''', потиче од имена неке врсте траве, корова које је расло у Метохији.

Област Хвосно је био насељен од СрбаСрбима у 6. веку за време масовних словенскесловенских миграцијемиграција на Балканско полуострво. У 9. и 10. веку је део српске државе [[Властимировић|династије Властимировића]]. Након пада Властимировић династије Властимировић, ХвостноХвосно је вероватно пало под бугарскомбугарску влашћу, а после пада бугарског царства 1018, ондошао је дошао под Византијскомвизантијску управомуправу за наредна два века. Хвосно се први пут помиње као -{Χоσνоς}- (Хоснос) у 1018. као место под јурисдикцијом епископа Призренског у три повеље цара Василија Другог,(под управа Охридске архиепископије).

* У новијој историји СПЦ викарни епископи Патријарха србског носе титулу '''Хвостанског епископа'''