не може (по класичној физици) бити негативна, јер би тада импулс био имагинарна величина.
То јестДакле, ако се два региона простора раздвоје потенцијалном баријером, тако да <math>~{U_{\rm{pot}}}>{E}</math>, пролаз честице кроз њубаријеру у класичној теорији је немогућенемогућ. Што се заиста експериментално опажа за макроскопска тела - нико није прошао (осим у цртаном филму) кроз затворена врата. У квантној механици, имагинарна вредност импулса означава само да уместо константног таласа таласна функција прелази у експоненцијалну, зависностдакле таласнемонотону, зависност функције од координата. То је очигледно из Шредингерове једначине са сталним потенцијалом (ради једноставности узимамо једнодимензионални случај):
Дакле, и када је потенцијална енергија баријере већа од укупне енергије честице вероватноћа за пролазак честице кроз баријеру је коначна (мада најчешће само малко већа од нуле). авеличинаВеличина вероватноће (изражена преко коефицијента пропусности) зависи од масе честице, дебљине бријере и релативног односа енергија баријере и честице. Пошто се маса честице код коефицијента пропусности јавља у експоненту, вероватноћа за тунел ефекат код масивних честица опада огромном брзином те се ефекат практично јавља само код микроскопских објеката.
