Александар Младеновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Александар Младеновић''' је рођен [[1930]]. године у [[Битољ]]у, у српској породици. Гимназију је завршио у [[Крушевац|Крушевцу]] 1949. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у [[Београд]]у на Групи за [[српски језик]] и [[књижевност]]. Као студент у два маха је добио награду Ректората [[Београдски универзитет|Београдског универзитет]]а. Радио је као асистент за историју [[српски језик|српског језика]] на Филозофском факултету у [[Нови Сад|Новом Саду]], где је докторирао 1963. године са темом „О народном језику [[Јован Рајић|Јована Рајића]]“. После тога је изабран за доцента (1963), затим за ванредног професора (1968) и најзад за редовног професора (1973). Године 1995,. одлази у пензију. Био је десет година шеф Катедре за српски језик на Филозофском факултету у Новом Саду.
 
Велики број радова посветио је проучавању историје српског књижевног и народног језика друге половине XVIII и прве половине XIX века. Проучавао је и српскословенску епоху српског народног и књижевног језика.
Припада групи његошолога занимајућикоја се посебно занима за разна филолошка и друга питања у вези са [[Петар II Петровић Његош|Његошевим]] делом. Из те области је објавио низ радова и две књиге. Последње његово издање [[Горски вијенац|Горског вијенца]] (2001) једно је од најпотпунијих у погледу коментара и објашњења стихова, са доста исцрпним речником мање познатих речи у овом делу.
 
Најцеловитија библиографијаБиблиографија његових објављених радова, закључно са 1997. годином, налазиналазе се у Годишњаку [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (Београд, 1998, књ. CIV, 497-524).
 
Од 1978. године радиначелник ује НароднојАрхеографског библиотециодељења Народне библиотеке Србије у Београду у својству научника Археографског одељења. Године 1979. учествује у покретању научног часописа Археографски прилози чији је уредник од почетка. Часопис излази и данас. Александар Младеновић је главни и одговорни уредник Зборника [[Матица српска|Матице српске]] за [[Филологија|филологију]] и [[Лингвистика|лингвистику]] (Нови Сад) и Српског дијалектолошког зборника (Београд), а члан је Уредништва Јужнословенског филолога (Београд) - најеминентнијих лингвистичких гласила у Србији.
 
А. Младеновић је по позиву држао предавања на низу универзитета: у Сарајеву, Скопљу, Кракову, Варшави, Софији и Лењинграду (данас Санкт Петербург). Учествовао је с рефератима на међународним славистичким конгресима: у Прагу (1968), Варшави (1973), Загребу (1978), Кијеву (1983) и Софији (1988), као и на многим домаћим и иностраним научним конференцијама и скуповима.