SHA — разлика између измена

'''SHA (Secure Hash Algorithm)''' је класа криптографских [[функција за сажимање]]. У овој фамилији криптографских функција најчешће коришћена функција је SHA-1, која је нашла примену у великом броју криптографских протокла као што су [[TLS]], [[SSL]], [[PGP]], [[SSH]], [[S/MIME]] и [[IPSec]]. SHA-1 се може сматрати наседником чувеног [[MD5]] алгоритма. SHA алгоритми су креирани од америчке агеницје за сигурност (НСА) и публикован као званичан стандард владе [[САД]].

Први члан ове фамилије, публикован је [[1993]]., и званично назван SHA, али се он често у литератури назива SHA-0, да би се спречила забуна са његовим каснијим наследницима. Две године касније настаје SHA-1, први наследник SHA. Још четри варијанте овог алгоритма су публиковане и то SHA-224, SHA-256, SHA-384 и SHA-512 и они се једним именом називају SHA-2, а разликује их само дужина сажетка који произилази из њих.

Оргиналне спецификације алгоритма су публиковане [[1993]]. под називом Hash Standard, FIPS PUB 180, од стране америчке владине агенције Националног института за стандарде и технологију (НИСТ), и овај алгоритам је познат као SHA-0. Врло брзо после публикације SHA-0, он бива повучен од стране НСА због пронађених сигурносних пропуста и уместо њега у примену улози његов унапређени наследник SHA-1, 1995. године. НСА никада није објавила, о каквим се пропустима ради и који су исправљени у наредној верзији. На оба ова алгоритма уочено је више недостатака, мада SHA-1 пружа далеко већу сигурност.

SHA-0 и SHA-1 првае сажетке дужине 160 бита[[бит]]а, при чему максимална дужина текста може бити 2⁶⁴, и у својој основи ови алгоритми су базирани на идејама професора Роналда Ривеста и његових [[MD4]] и [[MD5]] алгоритама[[алгоритам]]а.

Варијанте са дужим сажетком настатле су нешто касније и познате су под именом SHA-0. У ову групу спадају алгоритми SHA-224, SHA-256, SHA-384 и SHA-512 и ознаке бројева представљају дужину сажетка. Алгоритми SHA-256,SHA-384 и SHA-512 објављени су [[2002]]. док је варијанта SHA-224 објављена [[2004]]. године. Ове дуже варијанте су знатно сигурније у односу на SHA-0 и SHA-1, првенствено због дужине сажетка и одрђених промена у алгоритму. Ове нове верзије користе друге вредности помераја као и додатне константе, али у суштини нема значајних промена у односу на претходнике. И поред веће сигурности они се и данас мање користе у односу на SHA-1, који представља индустријски стандард у [[Криптографија|криптографији]].

!Величина сажетка<br> у битима[[бит]]има

!Иницијална величина <br>у битима[[бит]]има

!Величина блока<br> у бајтима[[бајт]]има

Пример примене SHA-1 алгоритма. Реченицу у ASCII формату „The quick brown fox jumps over the lazy dog“ пустићемо кроз [[MD5]] [[алгоритам]] и добићемо 160-битни[[бит]]ни излаз у хексадецималном облику

==Упоређење -{[[MD5]]}-, -{SHA-1}- и -{[[RIPEMD-160]]}- алгоритма==