Федерализам у Канади — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
==Централна власт==
Канада је федерална парламентарна монархија. На њеном челу је монарх – британска краљица, која је номинални шеф државе. У њено име послове шефа државе обавља Генерални гувернер кога краљица именује на предлог председника владе на период до пет година. Генерални гувернер представља монарха у одређеним пословима али су ти послови претежно протоколарни (попут примања акредитива и др.)
Права '''извршна власт''' је у рукама председника владе (у складу са британском традицијом назива се Prime Minister), који је на челу политичке партије која има већину у парламенту. Формално, председника владе и његов кабинет бира и поставља Генерални гувернер, али је то уставном конвенцијом сведено на пуку форму.
Федералној егзекутиви припадају стандардна овлашћења, попут одређивања курса националне политике и законодавне иницијативе.
'''Федерална законодавна власт''' је необична. Та власт припада Парламенту који је подељен на два дома – Сенат и Доњи дом (House of Commons, буквално преведено Дом обичних, а код нас често неправилно превођено као Дом комуна). За разлику од САД, федералне јединице овде нису представљене као такве. Чланове Сената поставља Генерални гувернер, на предлог председника владе. Иако постоје уставне одредбе које одређеним регионима гарантују одређени број сенатора, то није никава препрека председнику владе да у Сенат изабере велику већину сенатора из своје странке, што се у пракси и дешава. Треба напоменути да је Сенат равноправан са Доњим домом у законодавном погледу и неопходна је његова сагласност за доношење закона.
Ову очигледну недемократичност у пракси исправљају друга решења и околности. Пре свега, влада није одговорна Сенату, већ само Доњем дому. Даље, кроз историјски развој уобичајило се да Сенат не блокира предлоге који су прошли у Доњем дому (слично пракси у Великој Британији). На крају, ту је и ограничење законодавне иницијативе, које налаже да се одређени, битни закони морају прво поднети Доњем дому на разматрање. Иако све ово у пракси умањује недемократичност, јасно је да овде Сенат није федерални дом. Последњих година било је иницијатива да се изврши реформа Сената, макар у правцу изборности, али то још увек није учињено.
Ред 12:
Карактеристично је негативно уставно одређење надлежности паламента, што значи да све области које нису изричито прописане федералним јединицама, спадају у домен парламента. Ово је у великој мери ублажено у пракси, али формално би требало да указује на чврстину федерације. Тако су у искључивој надлежности парламента питања војске, комуникација, монете и званичних мера, банкарства, ауторских права и друго. У неким врло битним областима овлашћења федералног и локалних парламената се преплићу, као на пример у области пореза, кривичног права и пољопривреде.
'''Федерално судство''' је неупоредиво мање развијено него у САД и чини га само Врховни суд Канаде и два нижа апелациона суда –
==Федералне јединице==
Питање устројства и овлашћења федералних јединица је специфично решено у Канади. Конституенси Канаде су десет провинција и три територије. Територије немају једнак статус са провинцијама, бирају само једног члана Доњег дома и једног Сенатора - а уз то унутрашња самоуправа је знатно ограничена. Иако је овде очигледно нарушавање принципа једнакости федералних јединица, оправдање се може наћи у томе да су ове територије изузетно ретко насељене и неупоредиво економски мање значајне од осталих конституената, те би њихово изједначавање створило реалну неједнакост, уместо да исправи теоретску.
Федералне јединице су на основу уставних аката и уставних
Законодавну власт чини увек једнодомни парламент, а постоји и комплетно изграђени систем судске власти, са тростепеним судовима. Провинције имају овлашћења у области образовања, здравства, саобраћаја, културе, локалних пореза, пољопривреде и друга. Посебно је важно овлашћење у области кривичног права. Постоји и генерална клаузула којом се провинције овлашћују да доносе законе у свим питањима која су ''очигледно од локалног интереса''. Аутономија сеже толико да се у различитим федералним јединицама примењују различити правни системи ( у Квебеку је то европско-континентални систем под францу-ским утицајем, а у остатку Канаде систем common law ).
| |||