Федерализам у Канади — разлика између измена

[[Канада]] је [[федерална]] [[парламентарна]] [[монархија]]. На њеном челу је [[монарх]] – [[Велика Британија|британска]] краљица, која је номинални [[шеф државе]]. У њено име послове шефа државе обавља Генерални [[гувернер]] кога краљица именује на предлог председника владе на период до пет година. Генерални гувернер представља монарха у одређеним пословима али су ти послови претежно протоколарни (попут примања акредитива и др.)

Права '''извршна власт''' је у рукама [[Председник владе|председника владе]] (у складу са британском традицијом назива се Prime Minister), који је на челу [[политичке партије]] која има већину у [[парламентупарламент]]у. Формално, [[председника владе]] и његов кабинет бира и поставља Генерални гувернер, али је то уставном конвенцијом сведено на пуку форму.

Федералној [[егзекутиви]] припадају стандардна овлашћења, попут одређивања курса националне политике и законодавне иницијативе.

'''Федерална законодавна власт''' је необична. Та власт припада Парламенту који је подељен на два дома – Сенат и Доњи дом (House of Commons, буквално преведено Дом обичних, а код нас често неправилно превођено као Дом комуна). За разлику од САД, [[федералне јединице]] овде нису представљене као такве. Чланове Сената поставља Генерални гувернер, на предлог председника владе. Иако постоје уставне одредбе које одређеним регионима гарантују одређени број сенатора, то није никава препрека председнику владе да у Сенат изабере велику већину сенатора из своје странке, што се у пракси и дешава. Треба напоменути да је Сенат равноправан са Доњим домом у законодавном погледу и неопходна је његова сагласност за доношење закона.

Ову очигледну недемократичност у пракси исправљају друга решења и околности. Пре свега, влада није одговорна Сенату, већ само Доњем дому. Даље, кроз историјски развој уобичајило се да Сенат не блокира предлоге који су прошли у Доњем дому (слично пракси у [[ВеликојВелика БританијаВеликој Британији]]). На крају, ту је и ограничење законодавне иницијативе, које налаже да се одређени, битни закони морају прво поднети Доњем дому на разматрање. Иако све ово у пракси умањује недемократичност, јасно је да овде Сенат није федерални дом. Последњих година било је иницијатива да се изврши реформа Сената, макар у правцу изборности, али то још увек није учињено.