Карл Ренер — разлика између измена

{{Политичар2

|}}

 

==== (1934-1945) ====

У доба [[аустрофашизам|аустрофашизма]], од 1934. када је његова странка забрањена, он је чак и подржавао Аншлус, сматрајући да је [[нацизам]] пролазни феномен, који неће бити гори од диктатуре која је владала Аустријом и коју су спровели Долфус и [[Курт фон Шушниг]]. После анексије Аустрије од стране Немачке [[13. март]]а [[1938]], Ренер је дао интервју за број бечког дневног лиса који је изашао [[3. април]]а 1938<ref>{{de}}[http://www.doew.at/service/bibliothek/maerz38/volksabstimm/99b.html"Интервју са бившим државним канцеларом Карлом Ренером"]. Приступљено: 13. април 2010.</ref>. У прилогу који је објавио под насловом ''"Ich stimme mit Ja"'' (слажем се са Да)<ref>{{de}}[http://www.dokumentationsarchiv.at/SPOE/1938_Renner_NAZI.htm"Ренер првој републици: 20-огодишње лутање"]. Приступљено: 13. април 2010.</ref>, у којем се дистанцира од начина на који је веза између две земље успостављена, изјавио је:

 

{{цитат3|Ипак, од 1919. ја сам се у безбројним записима и на безбројним састанцима борио за везу ове две земље. Иако сам својим средствима радио на томе, признајем да ова веза није спроведена захваљујући њима, али је ипак историјска чињеница да је ово истинска сатисфакција за понижења која смо доживели у [[Споразум у Сен Жермену (1919)|Сен Жермену]] и [[Версајски споразум|Версају]]. Морао би да порекнем целу своју историју као пионира теорије о [[самоопредељење|самоопредељивању]] народа и немачко-аустријског државника ако не би дочекао ову велику историјску акцију поновног уједињења немачког народа срећног срца.(...) Као социјалдемократа, а самим тим као заступник самоопредељења народа, као први канцелар [[Немачка Аустрија|Немачко-Аустријске републике]] и као бивши председник мировне делегације на преговорима у Сен-Жермену слажем се са да.}}

[[Слика:Karl Renner-Büste von Alfred Hrdlicka Wien2008.jpg|thumb|десно|Биста Карла Ренера у Бечу.]]

Крај рата Аустрија је дочекала без владе захваљујући одбијању аустријских социјалиста који су се налазили у иностранству да сарађују са другим избеглим аустријским политичким групацијама, па због тога није успостављена [[влада у изгнанству]]. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] је то упражњено место хтео што пре да попуни са владом која ће њој одговарати, а Ренер је био један од људи за које је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] лично имао намеру да буде на власти у Аустрији.<ref>Сергеј Штеменко: ''У генералштабу''. Band 2, Берлин 1975, стр. 403.</ref> Ове намере су се криле од западних савезника , зато што су Совјети знали да су они хтели да, део по део, пренесу политичку одговорност Аустријанцима после рата. [[4. април]]а 1945. војни извори су пренели вест да је Карл Ренер из свог дома у [[Глогниц]]у најавио да се укључио у преговоре о новој влади. Касније је о томе написао :

 

{{цитат3|Укључио сам се у преговоре који су се могли завршити тако што би укаљао своје име и политичку част, као и политичку част целе социјалдемократске партије... После дужег размишљања био сам спреман да преузмем сав ризик на себе и евентуално дам шанси Аустрији да самостално расцепа било какву везу са Хитлеровом Немачком. С друге стране сам био свестан да ову мисију никада не би могао да преузмем као представник Русије и да је спроведем у дело. Наређење би морало да дође из саме Аустрије<ref>Карл Ренер: ''Списи''. стр. 203.</ref>.}}