Лебдјелица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Анаполис - Changed link(s) to Анаполис (Мериленд) |
||
Ред 13:
Први забележен дизајн возила које може бити названо ховеркрафтом је направио [[Емануел Сведенборг]], [[Шведска|шведски]] пројектант, филозоф и теолог, 1716. године. Сачињавао га је наопако окренут чамац са кокпитом на центру, у који је човек ногама утискивао ваздух. Такво возило никада није направљено, јер људски рад није могао да генерише довољно потиска. Тек половином 1870-их [[Уједињено Краљевство|британски]] инжењер сер [[Џон Тофикрофт]] је направио велики број тест модела машина заснованих на употреби ваздуха између корита чамца и воде за смањење трења између возила и околине. Иако је [[1877]]. године регистровао велики број патената који су садржавали ваздухом подмазивано корито, њихова практична примена је изостала. Годинама су људи покушавали да на разне начине искористе ваздух за смањење трења код бродова.
[[Мелвил В. Бердсли]] ([[1913]]-[[1998]]), [[САД|амерички]] проналазач и аеронаутички инжењер, је први у Америци започео развој АЦВ-ова око 1950. године. Касних 50-их је његова компанија, Пегазус Инкорпорејтед, развила прототип возила на ваздушном јастуку за америчку морнарицу, али га влада није подржала. Након неуспешног маркетинга једно-седног возила (веома сличног данашњим модерним спортским возилима на ваздушни јастук) у раним 60-им, Бердсли је прешао да ради у Морнаричкој истраживачкој лабораторији у [[Анаполис (Мериленд)|Анаполис]]у, где је помагао развој оваквог типа возила, све до његове пензије 1982. Британски научник [[Кристофер Кокерел]] је 1952. године, независно од Бердслија, дошао до сличног веома практичног возила. 1969. године је проглашен за витеза због његове преданости инжењерству.
Кокерел је једноставним експериментима, са мотором од усисивача и двоцилиндричном конзервом, доказао исправан принцип рада возила на јастуцима ваздуха који се избацује под притиском, чинећи возило лако покретним над већином површина. Највеће унапређење је било развој спољњег џет система за добијање ваздушних јастука испод возила, који су омогућили вожњу возилом изнад блата, воде, мочвара, поплављених површина, као и тврде земље.
| |||