Међународни рачуноводствени стандарди — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 119:
*[[Међународни рачуноводствени стандард 27|МРС 27]] - Консолидовани финансијски извештаји и рачуноводствено обухватање улагања у зависна предузећа
*[[Међународни рачуноводствени стандард 28|МРС 28]] - Рачуноводствено обухватање улагања у придружена предузећа
*[[Међународни рачуноводствени стандард 29|МРС 29]] - Финансијско извештавање у хиперинфлаторним привредама
 
*[[Међународни рачуноводствени стандард 30|МРС 30]] - Обелодањивање у финансијским извештајима банака и сличних финансијских институција
 
*[[Међународни рачуноводствени стандард 31|МРС 31]] - Финансијско извештавање о интересима у заједничким подухватима
== [[МРС 29]] ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ У ХИПЕРИНФЛАТОРНИМ ПРИВРЕДАМА ==
 
У хиперинфлаторним привредама извештавање о резултатима пословања и финансијском стању у домаћој валути није корисно без прерачунавања. Због губитка куповне моћи новца поређења износа нису могућа чак и у истом обрачунском периоду што доводи до погрешних закључака. Износи биланса стања прерачунавају се применом општег индекса цена. Монетарне ставке се не прерачунавају јер су на дан биланса већ исказане у монетарној јединици. Сва остала средства и обавезе су немонетарне ставке и подлежу прерачунавању . Све ставке биланса успеха се прерачунавају применом промене у општем индексу цена од дана када су ставке прихода и расхода први пут исказане у финансијским извештајима до извештајног периода. Добитак или губитак на нето монетарном положају укључује се у нето приход и обелодањује као посебна ставка.
Финансијски извештаји предузећа у условима хиперинфлације у привреди могу бити засновани на историјским вредностима или текућим вредностима, али морају бити исказани у мерној јединици која важи на дан Биланса стања. Упоредни износи за претходни период такође морају да се прерачунају на мерну јединицу која важи на дан Биланса стања. У финансијским извештајима треба обелоданити кретање званичних индекса цена за извештајни период који су коришћени за прерачунавање.
 
== [[МРС 30]] ОБЕЛОДАЊИВАЊЕ У ФИНАНСИЈСКИМ ИЗВЕШТАЈИМА БАНАКА И СЛИЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА ==
 
Пословање банака као и њихове обавезе разликују се од других предузећа јер основна функција банке је да прима улоге и позајмљује средства тј. кредитира и улаже. Разлика између каматне марже од позајмљивања и расхода финансирања по примљеним улозима је приход банке. Овај стандард је специфичан за ову делатност. Да би банка припремила финансијске извештаје и обелоданила их, мора да прикаже рачуноводствене политике које су примењиване за извештајни период, а које се односе на следеће позиције:
*Признавање главних врста прихода и расхода
*Процењивање улагања путем њихове наплативости и стварање резерве за ненаплатива потраживања или њихов отпис
*Процењивање улагања у хартије од вредности – акције и оне хартије од вредности којима ће се трговати
*Јасно разграничење потраживања и обавеза од потенцијалних потраживања и обавеза
*Основ за утврђивање трошкова за опште банкарске ризике и њихов рачуноводствени третман
*Стварни губитак и потенцијални губитак од пласмана
*Политику отписа ненаплативих зајмова и пласмана
Банка је обавезна да у својим финансијским извештајима да коментар уз финансијске извештаје о питањима као што су управљање ликвидношћу и ризицима као и контролом истих. Кориснике финансијских извештаја банака занима њихова ликвидност и солвентност, као и ризици повезани са средствима и обавезама које су признате у билансу стања и са ванбилансним ставкама. Банке су изложене ризицима флуктуација валута, промена каматних стопа, промена цена на тржишту и неизвршења обавеза њених комитената. Сви ови ризици треба да буду обелодањени у финансијским извештајима банака.
 
Банка обелодањује рочну структуру средстава и обавеза групишући их по роковима доспећа од дана Биланса стања до уговореног датума доспећа. Из ове рочне структуре активе и пасиве произилази усклађеност или контролисана неусклађеност потраживања и обавеза, прихода и расхода од камата или прихода и расхода од промена курсева валута за средства и изворе у страним средствима плаћања. Уравнотеженост доспећа средстава и обавеза говори о томе да банка води рачуна о својој ликвидности и напред напоменутим ризицима.
Банка врши издвајања на име општих банкарских ризика, укључујући и будуће губитке или потенцијалне обавезе. Она је у обавези да ове износе обелодани и прикаже као смањење нераспоређеног добитка претходног периода, а кад се наплате као његово повећање, што значи да их не укључује у утврђивање нето добитка или губитка за текући период. Банка има обавезу да обелодани примљена обезбеђења и јемства за своје пласмане, а исто тако и износе средстава које је дала као јемство за своје обавезе (нпр.обезбеђење депозита).
 
Специфичност за банке је и приказ у финансијским извештајима посебног биланса послова у име и за рачун – заступничких послова.
 
== [[МРС 31]] ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О ИНТЕРЕСИМА У ЗАЈЕДНИЧКИМ ПОДУХВАТИМА ==
Обухвата извештавање о средствима, обавезама, приходима и расходима заједничког подухвата у финансијским извештајима учесника у заједничком подухвату и инвеститора, без обзира на структуру или облик у којем се одвијају активности заједничког подухвата. Заједнички подухват је уговорени аранжман којим две или више страна предузимају неку економску активност која подлеже заједничкој контроли, тј. управљању финансијском и пословном политиком у циљу остварења користи.
Заједничка контрола је уговором усаглашена подела контроле над економским активностима. Учесник заједничког подухвата је једна од страна у заједничком подухвату и има заједничку контролу над тим подухватом. Инвеститор у заједничком подухвату је једна од страна таква да нема заједничку контролу над тим заједничким подухватом.
Облик извештавања за заједничке подухвате је пропорционална консолидација, а као метод обрачуна се користи сразмерни удео учесника у заједничком подухвату у средствима, обавезама, приходима и расходима неког контролисаног ентитета.
Постоје три општа типа заједничких подухвата: заједнички контролисана пословања, заједнички контролисана средства и заједнички контролисани ентитети. Заједничка карактеристика за све је да су: а) два или више учесника у подухвату везани уговорним аранжманом и б) уговорним аранжманом се успоставља заједничка контрола.
 
== [[МРС 32]] ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЛОДАЊИВАЊА И ПРИКАЗИВАЊЕ ==