Винченцо Белини — разлика између измена

нема резимеа измене
м (standardizovanje biografskih kutijica)
{{Биографија
| име = Винченцо
| презиме = Винченцо Белини<br>Vincenzo Bellini
| слика = Vincenzo_bellini.jpg
| текст_уз_слику = ''[[композитор]]''
| дан_рођења = 3. новембар]]
| месец_рођења = новембар
| година_рођења = [[1801]].
| место_рођења = [[Катанија]]
| држава_рођења = [[Италија]]
| дан_смрти = 23. септембар]]
| година_смрти = [[1835]].
| месец_смрти = септембар
| место_смрти = [[Париз]]|
| година_смрти = [[1835]].
| место_смрти = [[Париз]]|
| држава_смрти = [[Француска]]
}}
 
'''Винченцо Белини''' (пуним именом ''{{јез-ита|Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini''}}) је један од најпознатијих и најбољих композитора класичног [[бел канто|бел канта]] у оперској музици, поред великана раног [[19. век|XIX века]] [[Ђоакино Росини|Ђоакина Росинија]] и [[Гаетано Доницети|Гаетана Доницетија]].
 
 
Рођен је 3. новембар 1801 године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819. године одлази у Наполи учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822 године је био у класи директира Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела [[Јозеф Хајдн|Хајдна]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]]. Обичај је био да се талентоани ученици представе јавности неким драмски делом: тако је настала Белинијева прва опера „Аделсон и Салвини.
Рођен је 3. новембар 1801 године у Катанији на Сицилији у Италији.
Учио је првенствено од свог деде.
У јуну 1819 године одлази у Наполи учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822 године је био у класи директира Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела [[Јозеф Хајдн|Хајдна]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]]. Обичај је био да се талентоани ученици представе јавности неким драмски делом: тако је настала Белинијева прва опера „Аделсон и Салвини.
Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјани живот Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.