Википедија

Први никејски сабор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Измена текста
Ред 1:
{{Прерађивање}}
[[Слика:THE FIRST COUNCIL OF NICEA.jpg|мини|250п|Икона Првог сабора у Никеји.]]
Спомен и похвала Светим Оцима '''Првог Васељенског Сабора''' врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу. Овај Сабор би одржан у [[Никеја|Никеји]] [[325]]. год. у време св. цара [[Константин I|Константина Великог]]. Овај Сабор сазват беше, да отклони забуну, коју својим кривим учењем створио беше [[Арије]], свештеник [[Александрија|Александријски]]. Он је, на име, распростирао учење, као да је [[Исус Христос|Христос]] у времену створен од [[Бог|Бога]], и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио [[Символ Вере]], који је доцније допуњен на [[Други васељенски сабор|Другом Васељенском Сабору]]. На Првом Васељенском Сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: [[Свети Никола|св. Николај Мирликијски]], [[Свети Спиридон|св. Спиридон]], [[Свети Атанасије|св. Атанасије]], [[Свети Ахилије|св. Ахил]], [[Свети Пафнутије|св. Пафнутије]], [[Јаков Нисибијски|св. Јаков Нисивијски]], [[Макарије Јерусалимски|Макарије Јерусалимски]], [[Александар Александријски|Александар Александријски]], [[Јевстатије Антиохијски|Јевстатије Антиохијски]], [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије Кесаријски]], [[Митрофан Цариградски|Митрофан Цариградски]], [[Јован Персијски|Јован Персијски]], [[Аристак Јерменски|Аристак Јерменски]], и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: [[Осије Кордовски|Осије Кордовски]], [[Теофил Готски|Теофил Готски]], [[Цецилијан Картагенски|Цецилијан Картагенски]], и други. Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Символа Вере. Но осим тога Сабор је утврдио и време празновања [[Васкрс|Васкрса]]. И најзад прописао је 20 разних канона.
'''Први васељенски сабор''' (или '''Први никејски сабор''') одржан у [[Никеја|Никеји]] у [[Мала Азија|Малој Азији]] током маја и јуна [[325]]. године, је био први [[васељенски сабор]] Хришћанске цркве, а његовом најзначајнијом последицом се сматра доношење прве обједињене хришћанске доктрине тзв. „''[[Никејски симбол вере|никејског симбола вере]]''“.
 
Цар [[Константин I]] је убрзо по признавању хришћанства сазвао Први васељенски (или екуменски — свеопшти) сабор, који је имао да реши сукобе између разних струја у оквиру хришћанства. Константин је позвао свих 1.800 епископа Хришћанске цркве (око 1.000 на истоку и 800 на западу), а одазвало се и учествовало на сабору између 250 и 318 њих. Сабор је одржан у царској палати, а цар лично је њиме председавао. Доскора прогоњени епископи путовали су царском поштом, и цар их је дочекивао са предусретљивошћу. Била је то прва победничка демонстрација цркве.
 
На сабору су се мишљење жестоко сукобила поводом новонасталог [[Аријанство|Аријанског]] спора о природи Христа. Често се дешавало да су се током саветовања на сабору сви учесници необуздано надвикивали не обазирући се нарочито на своје епископско достојанство.<ref>Наведено по С. А. -{Bernoulli: Das Konzil' von Nizaa}-, 1896, стр. 15.</ref> Због христолошких неслагања Никола из [[Ликија|Ликије]], касније познат као [[свети Никола]], је физички напао [[Арије|Арија]], након чега је удаљен са сабора. На крају је предложено вјерују по коме је Христос био „исте суштине као Отац". Небиблијско порекло је било највећи недостатак овог израза, али је под притиском Константина прихваћен као образац о јединству. Иако је Аријево учење имало доста присталица, проглашено је за [[јерес]] на овом сабору, где је утврђен и [[Никејски симбол вере]], који је надаље сматран јединим исравним тумачењем Христовог учења.
 
== Критике ==
Само одржавање сабора, као и његов ток и закључци, довели су до становитих критика.
 
{{цитирање|„Било је потпуно нечувено да универзално верују настане само захваљујући ауторитету цара, који се као прозелит тек припремао за крштење и није имао ни најмање право да учествује у разговору о највећим тајнама вере. Ниједан епископ се није усудио да се успротиви тој чудовишности. Иста црква која је победоносно пркосила Диоклецијановој војсци послушно се повиновала наредби његовог наследника, која је погодила њен нерв потпуно друкчије од спољашњег насиља прогона.“<ref>-{Ed. Schwartz: Kaiser Konstantin unddie christliche Kirche}-, 1913, стр. 141.</ref>}}
 
== Референце ==
*[[Охридски пролог]]
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Први_никејски_сабор”