|
'''Сателит''' може бити:
{{Друго значење 2}}
'''Сателит''' је [[небеско тело]] које кружи око другог небеског тела знатно веће [[Маса|масе]]. Сателит може бити [[Природни сателит|природни]] и [[Вештачки сателит|вештачки]]. Природни сателити природна небеска тела и најчешће круже око [[планета]]. Земљин природни сателит је [[Месец]]. Вештачки сателити су тела вештачког порекла, које је човек лансирао у васиону и која најчешће орбитирају око планете Земље.
* [[Сателит]], врста небеског тела.
== Вештачки сателити ==
* Постоје [[природни сателит|природни]] и [[Сателит (вештачки)|вештачки]] сателити.
{{Посебан чланак|Вештачки сателит}}
* [[Сателит (Смак, песма)]], песма групе Смак.
* [[Сателит (Нови Сад)]], градска четврт Новог Сада.
* [[Сателит (Лена, песма)]], песма извођача Лене Мајер Ландрут, победник Песме Евровизије 2010.
{{вишезначна одредница}}
Вештачки сателити око Земље углавном служе за телекомуникацију, а и војне сврхе, метеорологију и генерално за опажање и снимање промена на [[Земља|Земљи]] (за шта се користи термин [[даљинска детекција]] ([[Енглески језик|енг.]]''Remote sensing'')). Први вештачки сателит је [[Спутњик]], а тренутно око Земље орбитира више од 5000 који функционишу и још толико тела људског порекла која немају никакву функцију (стари сателити, разни делови ракета и остали свемирски отпад). Постоје вештачки сателити који су у орбити око Сунца, или других планета, а чак постоје сателити који напуштају Сунчев систем и одлазе у међузвездани простор.
== Природни сателити ==
{{Посебан чланак|Природни сателит}}
Под природним сателитом природни објекат који ротира око [[Планета|планете]] (мада не искључиво само око планете). У посебним случајевима, када оба ротирајућа објекта испуњавају услове [[Међународна Астрономска Унија|Међународне Астрономске Уније]] да буду планете, може се говорити о систему сестринских (двојних) планета. Ипак, чак и у том случају, једној од њих (оној по величини и маси мањој од друге) биће додељен статус сателита. Ипак, под сателитом не подразумевамо само и искључиво објекте који ротирају око планета. Године 1993., у појасу [[астероид]]а је пронађен двојни астероид, који се састоји од два сегмента који ротирају један око другог. То је [[234 Ида]] око које ротира [[Дактил]]. Ово представља доказ да постоје и астероиди који имају сателите. [[Патуљаста планета]] [[Плутон]] има чак 3 сателита, а и још неке [[Патуљаста планета|патуљасте планете]] имају сателите.
=== Сателити Сунчевог система ===
У [[Сунчев систем|Сунчевом систему]] постоји 165 сателита око планета (саптембар 2008.). Планете без пратилаца су [[Меркур]] и [[Венера (планета)|Венера]]. После њих долази [[Земља]] са својим јединим сателитом [[Месец]]ом, затим [[Марс]] са два пратиоца, [[Фобос]]ом и [[Деимос]]ом. Потом планете [[гасовити џин]]ови имају велики број сателита: [[Јупитер]] са 63 сателита, [[Сатурн]] са 60 пратилаца, [[Уран (планета)|Уран]] их има 27, а [[Нептун]] је са 13 месеца.
Готови сви сателити имају правилне, тј. синхронизоване орбите, што значи да је једна страна месеца увек окренута планети око које кружи. Постоје, међутим, неки изузеци, као што су [[Хиперион]] и [[Фиби]], [[Сатурн]]ови сателити, који имају хаотичну ротацију, углавном због спољашњих утицаја. Сама Фиби није чак ни у чврстом ''стиску'' Сатурна, јер се налази на превеликој удаљености.
Највећи сателити у Сунчевом систему су [[Јупитер]]ов [[Ганимед]] и Сатурнов [[Титан]]. Прате их [[Калисто]], који је такође Јупитеров пратилац, затим Земљин Месец у класи са [[Ио]]ом и [[Европа|Европом]], затим [[Тритон]], [[Харон]] и [[Енцелад]], Хиперион, Фиби, [[Пандора]], [[Тарвос]], [[Критни]]...
==== Настанак ====
О постанку природних сателита постоји више теорија од којих су најважније три. Ниједна од њих не побија претходну, и све три су, изгледа, тачне. Само зависи који сателит има какву прошлост, и како је доспео у орбиту планете.
Прва каже да су сами настали од исте материје [[небула|небуле]] од које су настале и планете. Већа небеска тела су их, потом, ухватила у своје [[гравитација|гравитационо]] поље.
По другој, сударом већ формираних небеских тела настала су мања, која су опет касније ухваћена у неко [[гравитационо поље]].
По трећој теорији, неки сателити су [[астероид]]и заробљени у орбити неке планете.
== Види још ==
*[[Природни сателит]]
*[[Вештачки сателит]]
[[Категорија:Астрономски објекти]]
[[af:Natuurlike satelliet]]
[[als:Satellit (Astronomie)]]
[[ar:قمر طبيعي]]
[[bg:Естествен спътник]]
[[br:Adplanedenn]]
[[bs:Prirodni satelit]]
[[ca:Satèl·lit natural]]
[[cs:Měsíc (satelit)]]
[[da:Måne]]
[[de:Satellit (Astronomie)]]
[[en:Natural satellite]]
[[eo:Natura satelito]]
[[es:Satélite natural]]
[[et:Planeedi kaaslane]]
[[eu:Satelite]]
[[fi:Kuu (yleisnimi)]]
[[fr:Satellite naturel]]
[[gl:Satélite natural]]
[[he:ירח]]
[[hr:Prirodni satelit]]
[[ht:Satelit]]
[[hu:Hold (égitesttípus)]]
[[id:Satelit alami]]
[[is:Fylgihnöttur]]
[[it:Satellite naturale]]
[[ja:衛星]]
[[ko:자연위성]]
[[ksh:Moond (Astronomie)]]
[[la:Satelles]]
[[lb:Mound]]
[[li:Maon (satelliet)]]
[[lt:Palydovas]]
[[lv:Dabiskais pavadonis]]
[[mk:Сателит]]
[[mr:नैसर्गिक उपग्रह]]
[[ms:Satelit semula jadi]]
[[nds:Maand (Astronomie)]]
[[nl:Natuurlijke maan]]
[[nn:Naturleg satellitt]]
[[no:Naturlig satellitt]]
[[pl:Naturalny satelita]]
[[pt:Satélite natural]]
[[qu:Killa Satiliti]]
[[ru:Спутники планет]]
[[simple:Natural satellite]]
[[sk:Mesiac (družica)]]
[[sl:Naravni satelit]]
[[sv:Måne]]
[[ta:துணைக்கோள்]]
[[th:ดวงจันทร์บริวาร]]
[[tl:Likas na satelayt]]
[[tr:Uydu]]
[[uk:Супутник]]
[[ur:قدرتی سیارچہ]]
[[vi:Vệ tinh tự nhiên]]
[[zh:衛星 (天體)]]
[[zh-classical:衛星]]
[[zh-yue:衞星]]
| 