Ботуње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
{{сређивање}}
'''Ботуње''' је село на десној обали [[Лепеница|Лепенице]] 10 -{km}- од [[Крагујевац|Крагујевца]] ка [[Баточина|Баточини]], припада граду Крагујевцу. Простире се на 1.314 -{ha}- и има 649 становника (1910. године је имало 1241 становника). Подељено је на пет крајева: Шарски Крај, Орнице, Церјак, Селиште и Поток. У сваком сеоском крају изузев Селишта налазе се груписане најјаче и највеће фамилије. То су у Церјаку: Дамљановићи, Живановићи,Скорупаћи,Пљачковићи,Лазићи и Цветковићи. У Потоку су Скорупаћи,Петрићевићи, и Симићи. У Шарском крају: Шарчевићи и Вељковићи и у Орницама Вукајловићи,Вељковићи,Јеремићи,Крунићи и Живковићи.
{{Насељено место у Србији
|место=Ботуње
|округ=Шумадијски
|општина=Пивара
|надм висина=254
|популација=649
|поштански код=
|позивни број=034
|регистарска ознака=-{KG}-
|гшир=44.0585
|гдуж=21.018
}}
'''Ботуње''' је насеље у [[општина Пивара|општини Пивара]] у [[Шумадијски округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 649 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 810 становника). Насеље је основано 1730. године. Под њивама се налази 710,04 -{ha}-, воћњацима 57,92 -{ha}-, виноградима 19,43 -{ha}-, ливадама 38,91 -{ha}-, пашњацима 54,84 -{ha}- док остало земљиште заузима 2,11 -{ha}-.
 
 
==Географија ==
'''Ботуње''' је село на десној обали [[Лепеница|Лепенице]] 10 -{km}- од [[Крагујевац|Крагујевца]] ка [[Баточина|Баточини]], припада граду Крагујевцу. Простире се на 1.314 -{ha}- и има 649 становника (1910. године је имало 1241 становника). Подељено је на пет крајева: Шарски Крај, Орнице, Церјак, Селиште и Поток. У сваком сеоском крају изузев Селишта налазе се груписане најјаче и највеће фамилије. То су у Церјаку: Дамљановићи, Живановићи,Скорупаћи,Пљачковићи,Лазићи и Цветковићи. У Потоку су Скорупаћи,Петрићевићи, и Симићи. У Шарском крају: Шарчевићи и Вељковићи и у Орницама Вукајловићи,Вељковићи,Јеремићи,Крунићи и Живковићи.
 
Мештани Ботуња не знају постанак имена свог села. Оно тако увек називало, па и онада када је било расељено у атару села које се зове Селиште. По својој прилици да су назив села под именом донели његови први оснивачи. О томе је некад давно говорио мештанин Ботуња стари Милан Шарчевић, дајући податке писцу књиге Т.Радивојевићу, Насеље и порекло становништва 1903. године. Он наводи податак да су Ботуње основали још око 1700. године две фамилије или рода и то: Шашковићи и Миловановићи. Од ових Миловановића је и [[Младен Миловановић]], познат у време Првог српског устанка као један од присталица [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]].За Шашковиће се каже да су се доселили из Жупе испод Копаоника, где постоји село [[Ботуња]] па да су отуда донели име села, и дали га новом насељу.
Међутим у Свето-стефанској повељи из 14 века у Зети се помиње село под називом Ботуње, што сведочи о великој старости наведеног имена села. Ботуње је уписано у:Уписник,Назначеније,Пописник,Вукову даницу и Пирхово путовање. Свуда је правилно записано. Уведено је и у Лапиеву карту 1822 год. Фридову 1829 год. Руску 1831 год. Бугарску 1845 год. и Миленковићеву 1850. године.
Све до краја 18 века Ботуње је било на месту данашњег Селишта. Ту се населили наведени родови у време Кочине Крајине. Тад је због чуме или куге, село премештено у данашњи Шарски крај, одакле је постепено заузело место на којим се данас налази. У то време због куге извршено је премештање и села Дреновца,Поскурица,Лужница и Чумића, по чему то село носи име, по чуми или болести куга која је тада харала овим крајевима.
 
Трагови старих насеља у Ботуњу су. Црквина, близу Селишта и Гробљишта уз само Селиште где су се сахрањивали први становници Ботуња. У Старине из средњег века села Ботуња убрајају се: Црквина на брду Каповцу, за коју се претпоставља да је остатак некадашње цркве Ботуњице, затим Сватовско гробље, за које се прича и верује да су се ту срели и побили двоји сватови, који су сви до једног овде изгинули и ту покопани. Назив Старо село је средњовековног порекла и недвосмислено говори о постојању села Ботуња у средњем веку , а и атар села Стари Виногради припада том времену.
На месту Стражи у Ботуњу, било је у турско време место где су Турци стражарили и надгледали пролазак путника и каравана, трговаца и свих оних који су се овим правцем према и од Крагујевца кретали.
Линија 19 ⟶ 38:
== Име ==
Порекло имена није познато, претпоставља се да је пренето из [[Жупа|Жупе]] где постоји село [[Ботуња]]. Иначе поред ова два постоји и [[Ботун|Ботуње]] код [[Подгорица|Подгорице]] у [[Зета|Зети]] (најстарије забележено), Ботун код [[Охрид]]а, Ботун у средишњој [[Босна|Босни]], Ботуња у источној [[Бугарска|Бугарској]].
 
'''Ботуње''' је насеље у [[општина Пивара|општини Пивара]] у [[Шумадијски округ|Шумадијском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 649 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 810 становника). Насеље је основано 1730. године. Под њивама се налази 710,04 -{ha}-, воћњацима 57,92 -{ha}-, виноградима 19,43 -{ha}-, ливадама 38,91 -{ha}-, пашњацима 54,84 -{ha}- док остало земљиште заузима 2,11 -{ha}-.
 
{{Насељено место у Србији
|место=Ботуње
|округ=Шумадијски
|општина=Пивара
|надм висина=254
|популација=649
|поштански код=
|позивни број=034
|регистарска ознака=-{KG}-
|гшир=44.0585
|гдуж=21.018
}}
 
== Демографија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ботуње