Народна скупштина Краљевине Црне Горе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Народна скупштина Црне Горе''' је била народно представништво [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевине Црне Горе]], а касније [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]]. Створена је на основу Устава из децембра [[1905]], као орган законодавне власти коју врши са
Народна скупштина замијенила је дотадашње народне зборове, састанке и вијећа у Црној Гори.
Ред 5:
Будући да је Црна Гора српска држава, што су у то вријеме Црногорци снажно наглашавали, годину дана касније је затражено да се у називу Народне скупштине нагласи српски идентитет Црне Горе.
Дана [[10. децембар|10. децембра]] [[1906]], Народна скупштина Кнежевине Црне Горе је већином гласова одлучила да њен званичан назив буде
== Сазиви ==
Први парламентарни избори за Народну скупштину Црне Горе одржани су на основу ''Закона о избору народних посланика''. Закон је
Први избори су се одржали 27. септембра, а прво састајање Народне скупштине догодило се 31. октобра [[1906]]. године.
За вријеме [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевине]] и [[Краљевина Црна Гора|Краљевине Црне Горе]] односно до [[Први
Прва народна скупштина конституисана 31. октобра [[1906]]. распуштена је [[9. јул]]а [[1907]]. године.
Ред 25:
Свој рад је коначно завршила [[4. јануар]]а [[1916]]. године. После уједињавања са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]], а затим стварањем [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], Народна скупштина Црне Горе се више није састајала.
==
Устав из 1905. године је предвидио да књаз заједно са Народном скупштином врши законодавну власт. Ниједан земаљски закон није могао бити издан, укинут или промијењен без њеног пристанка.
Ред 39:
Право да неко буде народни посланик:
* да је
* да стално живи у Црној Гори
* да ужива сва загарантована грађанска права
* да плаћа порез најмање 15 аустроугарских круна годишње.
Било је и 12 вирилних народних посланика, високих државних и црквених достојанственика. Њих је именовао монарх. Вирилни посланици су били: поглавар Црногорске православне цркве, архибискуп барски (Барска надбискупија), муфтија црногорски (старјешина Исламске заједнице у Црној Гори), затим чланови [[Државни савјет Црне Горе|Државног савјета]], предсједник [[Велики суд Црне Горе|Великог суда]], предсједник [[Главна контрола Црне Горе|Главне контроле]] и три
Народни посланици нису могли бити функционери нити чиновници Министарства унутрашњих дјела.
Ред 51:
Сваки је црногорски Србин и сваки црногорски држављанин католичке и исламске вероисповјести, са навршених 21 година стицао бирачко право. Бирачко право нису имали државни чиновници и војници под заставом, затим лица која су изгубила грађанска права, осуђеници, лица под старатељством или банкротом, као и лица која су без допуштења црногорских власти ступила у поданство друге државе.
Жене нису такође имале право гласа.
Дана [[7. јул]]а [[1906]]. донесен је ''Закон о изборима народних посланика'' којим је регулисан начин избора чланова Народне скупштине.
== Начин рада ==
Ред 65:
На првој сједници Народна скупштина је бирала предсједника, потпредсједника и два секретара.
Након тога, народни посланици би
Расправе су се одвијале према Закону о пословном реду (пословнику). Предсједник Народне скупштине није учествовао у дебатама и расправама. У случају
== Посланички клубови ==
Ред 84:
* [[Државни савјет Црне Горе]]
* [[Велики суд Црне Горе]]
[[Категорија:Кнежевина и Краљевина Црна Гора]]
| |||