Смедерево — разлика између измена

'''Смедерево''' (лат. '''''Smederevo'''''; грчки '''''Сфентером''''';немачки '''''Semendria''''';мађарски '''''Szendrő''''') је велики индустријски центар на обалама [[Дунав|Дунава]] у североисточном делу [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] и седиште [[Подунавски округ|Подунавског округа]]. Први помен Смедерева наилазимо године [[1019]]. када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот [[Ђурађ Бранковић]] је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи тврђаве [[1430]]. године. Све до [[1459]]. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт [[Турци|Турака]]. Иако је разорен у сукобу [[1459]], Турци увиђају његов изузетно повољан положај на [[Дунав|Дунаву]] и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка [[Аустро-Угарска|Аустроугара]] [[1718]]. [[1739]]. град је опет под [[Турска|Турцима]]. Међутим развој града за време Аустро-угара настављен је отварањем прве основне школе [[1806]]. године, за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. У то време у граду је основан [[Правитељствујушчи совјет]], на челу са [[Доситеј Обрадовић|Доситејем Обрадовићем]] и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка [[20. век|20. века]] град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у [[град|граду]] и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године).