|
Целокупно власотиначко становништво је досељеничког порекла. Поред становништва из ближих крајева досељеници су долазили из динарске, косовске, вардарске, жнепољске и власинске области.
Најстарији потичу из друге половине и последње четрвртине XVIII. века. То су Валчићи из Гариња у Грделичкој клисури, Шишавци из ашишавеШишаве, Горуновићи из авинарцаВинарца, Шарићи из Црне Баре, Сабљинци и Видосављевић из Старог Влаха, Диманићи и Давинићи из Буковице код Задра, Шушулићи, Куцуловићи и Буђинци са Косова.
Између [[1878]]. и [[1894]]. године у Власотинцу су се насељавали планинци из Доброг Поља, Гара, Рупља и других места. То су Длакарови, Пузинци, Ноцинци, Газибарци и други.
Од почетка XIX века до [[1947]].године доселили су се Великићи из Велике под Чакором, ЦукаловићиЋукаловићи из Колашина (Црна Гора), Краинчанићи и Мрвићи са Косова, ИсљамовићиИшљамовићи из Бистрице код Битоља, Петровићи из Охрида, Стоиљковићи из Драинца код Трна, Бајићи такодјетакође из околине Трна, Прикићи из Манојловца, а КаруловићиКаруовићи из Црне Баре.
У времену између [[1878]].године и [[1947]].године, највећи број досељеника населио се из оближњих села: ПешкиниПешкићи и ПљашкиниПљаскићи из аасејаницеСејанице, ЏудинћиЏуџини из Бојаџије код Косова, Таћини из околине Трна, Црниловићи из Кијева код Сурдулице, Даскаловићи из Островице, Филиповићи из Крчмира, Сејаничани и Зелећи из ааааааааааааааааааааасјеницеСјенице, Поповићи из аатрњанаТрњана итд.
|
