Гилен-Бареов синдром — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 11:
<!--имуно-вирусолошке етиологије-->
'''Фаза парализе''' настаје 2-
1) одржавање и побољшање респирације применом потпомогнутих вежби дисања, постуралном дренажом и помагањем при искашљавању.
2) спречавање настанка контрактура и деформација у зглобовима што се спроводи правилним позиционирањем трупа и екстремитета и обазрвим пасивним вежбама.
'''Позиционирање''' се спроводи помоћу меканих подупирача: јастука, ћебади, гипсаних или пластичних лонгета тапацираних дубоким слојем вате или газе или помоћу Крамерових шина. Положај болесника треба, докле трају [[парализa|парализе]], мењати свака 2 сата.
'''Када је болесник на леђима''' добро је поставити све сегменте у физиолошки положај. Испод главе је јастук, блага флексија (савијеност) кукова и колена (од 20-30 степени) је наметнута увијеним ћебетом постављеним испод колена, стопала су под углом од
'''Ако је болесник на стомаку''', испод главе се може потпуно уклонити или оставити тањи јастук, глава је окренута на једну страну, рука према којој је окренуто лице је абдукована за око
'''Ако је болесник на боку''' потребно је поставити јастук испод главе који је у висини рамена, горња рука је у полусавијеном положају наслоњена на други јастук, а токође и послусавијена горња нога.
Ред 24:
Ако стање болесника дозвољава може се извести и по два три пасивно релаксирајућа покрета у свим зглобовима горњих и доњих екстремитета и трупа у свим смеровима. Пасивне вежбе треба спроводити обазриво у спором темпу без провоцирања бола.
== Литература ==
{{reflist|2}}
{{-}}
{{Демијелинизирајуће ЦНС болести}}
|