Савезнички рат (91—88. п. н. е.) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Савезнички рат''', такође познат као '''Италијански рат''', '''Рат Савезника''' или '''Марсијски рат''' био је оружани сукоб који се између [[91. п. н. е.|91.]] и [[88. п. н. е.]] водио између [[Римска република|Римске републике]] на једној и бројних [[италија]]нских градова-држава, дотада везаних уз Рим односом савезништва, на другој страни. Повод за избијање рата је било одбијање Рима да грађанима вишевјековним савезницима да [[римско држављанство]], а што је довело до масовне побуне против Рима и настојања да се створи алтернатива римској држави. Након низа почетних неуспјеха Рим је успио однијети војничку побједу, али је послије сукоба био присиљен постепено прихватити побуњеничке захтјеве.▼
▲'''Савезнички рат''', такође познат као'''Италијански рат''', '''Рат Савезника''' или '''Марсијски рат''' био је оружани сукоб који се између [[91. п. н. е.|91.]] и [[88. п. н. е.]] водио између [[Римска република|Римске републике]] на једној и бројних [[италија]]нских градова-држава, дотада везаних уз Рим односом савезништва, на другој страни. Повод за избијање рата је било одбијање Рима да грађанима вишевјековним савезницима да [[римско држављанство]], а што је довело до масовне побуне против Рима и настојања да се створи алтернатива римској држави. Након низа почетних неуспјеха Рим је успио однијети војничку побједу, али је послије сукоба био присиљен постепено прихватити побуњеничке захтјеве.
== Савезничко питање ==
Линија 6 ⟶ 5:
*''-{Lex iudicaria}-'' – законски предлог да се судови за изнуђивање које је 104. године Глауција пренео на витезове, пренесу поново на [[Римски сенат|сенат]]. Желео је да ограничи власт витезова у судским комисијама, јер су почели да показују приличну самовољу осуђујући поштене управнике провинција који нису одговарали зеленашким интересима публикана (осуђен Публије Рутилије Руф, легат у [[Азија (провинција)|Азији]]). Прописао је ислеђивање због корупције и сената и витезова.
*''-{Lex frumentaria}-' – проширење јефтине продаје жита.
*''-{Lex de colonis}-'' – оснивање нових насеобина у Италији и на Сицилији.
*''-{Lex de sociis}-'' - закон о додели права грађанства римским савезницима, који су раније предлагали [[Гај Грах]] и [[Фулвије Флак]] и главама платили за то. Још 125. године п. н. е. Као конзул Фулвије Флак је предложио закон којим ће се Латинима дати римско грађанско право под условом да се трајно населе у Рим и да у месту из кога потичу оставе једног сина. Закон је подразумевао и доделу латинског грађанског права савезницима, али није усвојен јер је Флак послат у рат у [[Галија|Галију]].
Линија 17 ⟶ 12:
== Савезнички рат ==
Неуспех Друздове савезничке реформе и његова смрт довели су со устанка савезника, познатог као Савезнички рат. У појединим изворима срећу се називи као што су ''-{Bellum Mariscium}-'' и ''-{Bellum Italicum-}''. Од II века н.е. користи се израз Савезнички рат, мада се нису сва савезничка племена побунила против Рима. Најпре су савезнички градови само склопили тајне савезе и како би једни другима загарантовали верност, размењивали су таоце. За једну такву размену у граду [[Аускул]]у сазнао је и римски проконзул Сервилије. Када се томе покушао успротивити, убијен је. Сви Римљани који су се тада налазили у Аускулу, такође су убијени, а њихова имовина је конфискова. Овај догађај је подстакао устанак. Осам племена која су чинила језгро побуне била су: [[Мрси]], [[Плеини]], [[Вестини]], [[Самнити]], [[Маруцини]],
Центар савезничке војске био је у граду [[Корфиниј]]. Савезници су се организовали институционално по угледу на римску државу, тако да је на челу био сенат од 500 чланова, 12 претора и 2 конзула. Као и у Риму војском су командовали конзули који су под својом влашћу имали по 6 претота. 90. године п. н. е. конзули савезничке војске су били Марс Квинт Помпедије Силон и Самнит Гај Папије Мутул. Територија је подељена на јужни и северни фронт. Помпедије је предводио војску на североистоку док је други конзул био на југу.
Римска војска је била сачињена од [[Нумидија|Нумиђана]], трупа из Иберије и Галије, савезника који нису били у побуни и римских војника. 90. године конзули у
На јужном фронту устаници су заузели јужни и централни део [[Кампанија|Кампаније]]. Устанак је захватио и простор Апулије и Луканије. Једина латинска колонија која се побунила против Рима је била [[Венусија]] на путу [[Виа Апија]]. Према Апијановом сведочењу, на северном фронту се догодила велика битка на реци Лири. Међутим како су устаници покушавали да освоје колоније на путу Виа Валериа, а како се ова река не налази близу пута, постоји податак који нам преноси Орозије да се битка водила на реци Толенсус коју пресеца овај пут. У овом сукобу Римљани су изгубили конзула Лупуса, али је [[Гај Марије]] који је раније изабран за легата заједно са Помпејем Страбоном и [[Корнелије Сула|Сулом]], успео извојевати победу над Марсима и преузети војску на северу. [[Гнеј Помпеј Страбон]] је заповедао војском у Пиценију где је и сам имао земљу у личном поседу. Помпеј је 90/89. године опседао побуњени Аскулум.
| |||