Проституција у античкој Грчкој — разлика између измена

{{цитирање|„Жена — почев од девичанског пубертета до средњих година, непосредно пре но што последње старосне боре избраздају њене женске чари — представља објекат достојан мушке нежности и пољубаца; па чак и када јој лепота усахне, њено искуство још може речитије да говори него млади дечаци. Али онај који нагиње двадесетогодишњем момку изгледа ми као конзумент гнусне насладе, што следи неодређену Венеру. Удови таквог једног шећерка, обликовани као у одраслог мушкарца, снажни су и јаки. Његово лице од осетљивог и благог постало је грубо и прекривено оштром брадом, а развијене бутине — зарутавеле су<ref>Извод из превода Ежена Талбоа, -{Hachette}-, 1912 [http://remacle.org/bloodwolf/philosophes/Lucien/amour.htm Лукијан, ''Љубави''].</ref>.“}}

 

 

Попут женске, ни мушка проституција није код старих Грка изазивала згражавање. Јавне куће у којима су радили дечаци-робови постојале су наочиглед свих, и то не само у „зонама црвених фењера“ у Пиреју, Керамеикосу или на [[Ликавитос]]у, већ посвуда по граду. Несумњиво најчувенији од ових дечака био је [[Федон]]: поставши роб приликом заузећа његовог родног града, био је принуђен да ради у борделу све док га није запазио Сократ, чији су следбеници платили за његову слободу. Младић је потом постао Сократов ученик и по њему је названо Платоново дело ''Федон'', у коме је испричана Сократова смрт<ref>[http://ugo.bratelli.free.fr/index.php#Laerce Диоген Лаертије, ''Животи и мишљења знаменитих филозофа''], II, 31.</ref>. Ни мушке проститутке нису биле изузете од плаћања пореза<ref>''Против Тимарха'', § 119.</ref>. У једној од својих одбрана, ''Против Тимарха'', беседник [[Есхин]] даје себи пуну слободу да опише пред судом бордел у коме раде дечаци<ref>''Против Тимарха'', § 74.</ref>. Посетилац таквих бордела није наилазио на осуду ни закона ни јавног мнења.