Брашно — разлика између измена

Под'''Брашно''' термином "брашно" се подразумева најчешћеје ситно самлевена и просејана [[пшеница]] ([[жито]]). Али брашно се прави (мељавом) и од [[кукуруз]]а, [[раж]]и, [[соја|соје]], [[јечам|јечма]]. Постоји и цементно брашно. Но у даљем тексту ће бити речи о већ поменутом брашну од пшенице.

Брашно се некада добијало млевењем између два млинска камена од којих би се један окретао. Млин је био покретан слободним падом воде преко тачкаточка који би окретао, преко преносног механизма, млински камен. [[Млинар]] је био та особа која је имала [[млин]], која је посао мељаве радила најчешће за "ушур"„ушур“ тј. део самлевеног брашна би остајао млинару.

У индустријској производњи брашна, брашно за купца се добија мешањем различитих врста брашна која се опет добијају од различитих врста жита. Проблем је у томе да квалитетнија "тврда"„тврда“ жита имају мање приносе па су самим тим и скупља. Овако се брашно типизира, као што се и [[млеко]] типизира на одређен проценат масноће (на пример 2,8 %)

Брашно се производи целе године, жито се повлачи за мељаву из [[силос]]а, где се жито чува после жетве. Зато је најбоље куповати брашно пред [[жетва|жетву]] јер онда има најмањи проценат влаге, тј. од жетве је имало времена да се осуши.

Пре сваког мешења брашно треба поново просејати из напред наведеног разлога а и да ваздух "уђе"„уђе“ у њега те да се хлеб или колачи боље дижу под утицајем [[квасац|квасца]].