Синајска и палестинска кампања — разлика између измена

Британска армија у [[Египат|Египту]] је добила наређење да крене у офанзиву против Отоманских Турака у [[Палестина|Палестини]]. Деломично је то било повезано са подршком арапској побуни, која је започела почетком 1916. Деломично је било и да би се остварио некакав успех након бројних битака без исхода на Западном фронту. Британски комаданткомандант у Египту [[Арчибалд Мурај]] тражио је још војске и бродова, али његов захтев је био одбијен. Отоманске снаге су држале линију од тврђаве у [[Газа|Гази]] до града [[Биршеба|Биршебе]], који је био крајња тачка отоманске железнице, која се протезала северно до [[Дамаск]]а.

Британски комаданткомандант Добел је одлучио да [[Прва битка код Газе|нападне Газу]] [[26. март]]а [[1917.]] Напад је био неуспешан. Због лоше комуникације једне јединице су се повукле кад су требале задржати достигнуте позиције. Због тога тврђава није била освојена. Влада у Лондону је поверовала у извештаје са терена о британској победи, па је наредила генералу Мурају да заузме [[Јерусалим]]. Британци нису уопште били у позицији да заузимају [[Јерусалим]], јер су пре тога требали пробити отоманске обрамбене линије. Турске обрамбене позиције су брзо још ојачане захваљујући немачком пуковнику Кресу фон Кресенштајну.

[[Друга битка код Газе|Други напад на Газу]] уследио је месец дана касније [[17. април]]а [[1917.]] Напад је био подржан бродском артиљеријом и са неколико тенкова. Поново је напад био неуспешан. Био је то фронтални напад на утврђене позиције у коме је живот изгубило 5.000 Британаца. Оба британска генерала генерал Добел и генерал Мурај смењени су, а нови комаданткомандант је постао [[Едмунд Аленбај]]. Аленбај је добио наређење да заузме [[Јерусалим]] до Божића. Аленбај је затражио и добио још три пешадијске дивизије, авијацију и артиљерију. Отоманска армија је у то време имала три активна фронта: у Месопотамији, Арабији и у Гази. Осим тога имали су велике снаге око Цариграда и на [[Кавказ]]у. Због свих тих захтева око Газе су имали само 35.000 војника, које је предводио немачки генерал [[Ерих фон Фалкенхајн]]. Те снаге су биле расподељене на три главне обрамбене локације: Газу, Тел Еш Шериа и Биршеба. Британске снаге су биле много јаче. Британци су имали 88.000 добро опремљених војника. Већина тих војника је била из Аустралије и Новог Зеланда.