Канцелар (Њемачка) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
[[Слика:Angela Merkel 24092007.jpg|мини|200п|[[Ангела Меркел]], тренутни канцелар НемачкеЊемачке]]
'''Канцелар Немачке''' је шеф владе [[Немачка|Немачке]], еквивалетно [[премијер]]у у другим државама. Немачки израз за [[Министар-председник|председника владе]] (-{Ministerpräsident}-), се користи ускључиво за шефове влада немачких савезних држава које нису савезни градови ([[Берлин]]а, [[Хамбург]]а и [[Бремен]]а).
 
'''Канцелар Њемачке''' ({{Јез-њем|Bundeskanzler, Kanzler}}) је шеф владе [[Савезна Република Њемачка|Савезне Републике Њемачке]].
Тренутни кацелар Немачке је [[Ангела Меркел]], која је на ту функцију ступила 2005. Такође је и прва жена канцелар.
 
Он је еквивалентан [[премијер]]у у другим државама. Њемачки израз за предсједника владе, [[министар-предсједник]] ({{Јез-њем|Ministerpräsident}}), користи се искључиво за шефове влада њемачких савезних држава, изузимајући савезне градове [[Берлин]], [[Хамбург]] и [[Бремен]].
Институција канцелара има дугу историју, која вуче корене још из [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Ова фунција је у одређеном временском периоду коришћена у делу Европе које су насељавали Немци. Модерна функција канцелара је успостављена са [[Севернонемачка конфедерација|Севеернонемачком конфедерацијом]], када је [[1867]]. [[Ото фон Бизмарк]] постао савезни канцелар (-{Bundeskanzler}-). Након [[уједињење Немачке 1871.|уједињења Немачке]], име функције се променило у царски канцелар (-{Reichskanzler}-). Од усвајања Устава Немачке 1949. назив савезни канцелар је поново уведен у употребу.
 
Тренутни канцелар Њемачке је [[Ангела Меркел]], која је поновно изабрана [[2009]]. након њеног првог избора [[2005]]. године. Она је прва жена канцелар, и због тога је позната под називом канцеларка ({{Јез-њем|Bundeskanzlerin, Kanzlerin}}), иако се та ријеч никада службено не користи.
Током различитих периода улога канцелара је варирала. Од 1871. до 1918. канцелар је био одговоран само цару. После уставне реформе 1918. парламенту је дато право да изгласа неповерење канцелару. Према [[Вајмарски устав|Вајмарском уставу]] из 1919. канцелара је именовао председник и био је одговоран парламенту. Након смрти председника [[Паул фон Хинденбург|Хинденбурга]], Вајмарски устав је ефективно био неважећи током владавине [[Нацистичка Немачка|нациста]], а [[Адолф Хитлер]] је у улози фирера објединио функције председника и канцелара, иако се назив царски канцелар наставио користити. Устав из 1949. је дао канцелару већа права него што је имао током [[Вајмарска република|Вајмарске републике]], док је смањио улогу председника државе.
 
Институција канцелара има дугу историју, која вуче коренекоријене још из [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. ОваТитула фунцијаканцелара је кориштена у одређеноммногим временскомњемачким периодуговорним коришћенаподручјима у делу Европе које су насељавали Немци[[Европа|Европи]]. Модерна функција канцелара је успостављена заједно са оснивањем [[СевернонемачкаСјеверноњемачка конфедерација|СевеернонемачкомСјеверноњемачке конфедерацијомконфедерације]], кадагдје је [[1867]]. [[Ото фон Бизмарк]] постао савезни канцелар (-{{Јез-њем|Bundeskanzler}-}) [[1867]]. године. Након [[уједињењеУједињење НемачкеЊемачке 1871.|уједињења НемачкеЊемачке 1871]], имеуспостављена функцијеје сефункција променилоцарског у царски канцеларканцелара ({{Јез-{њем|Reichskanzler}-}). Од усвајања Устава НемачкеЊемачке из 1949., назив савезни канцелар ({{Јез-њем|Bundeskanzler}}) је поновопоновно уведенвраћен у употребу.
Од 1867. године 34. особе су биле изабране за канцелара.
 
Током различитих периода, улога канцелара је варирала. Од [[1871]]. до [[1918.]], царски канцелар је био одговоран само њемачком цару. ПослеНакон уставне реформе из 1918., парламенту је дато право да може да изгласа неповерењенеповјерење канцелару. Према [[Вајмарски устав|Вајмарском уставу]] из 1919.]], канцелара је именовао председникпредсједник, иа био је одговоран парламенту. Након смрти председникапредсједника [[Паул фон Хинденбург|Хинденбурга]], Вајмарски устав је ефективно био неважећи током владавине [[НацистичкаНационалсоцијалистичка Немачкапартија|нацистаНационалсоцијалистичке партије]], а [[Адолф Хитлер]] је, у улози фирера[[фирер]]а, објединио функцијенадлежности председникапредсједника и канцелара, иако се назив царски канцелар наставио користити.рајхканцелар Устав из 1949. је дао канцелару већа права него што је имао током [[Вајмарска република({{Јез-њем|ВајмарскеReichskanzler}}) републике]],наставио доки једаље смањио улогу председника државекористити.
==Види још==
 
*[[Канцелар Савезне Републике Немачке]]
Устав Њемачке из 1949. дао је канцелару веће надлежности него што је имао током постојања [[Вајмарска Република|Вајмарске Републике]], али је знатно смањио власт предсједника државе. Њемачки политички систем се данас назива ''„канцеларска демократија“'', имајући у виду улогу канцелара као шефа извршне власти.
 
Од [[1867]]. године, 34. особеличности су билесе налазиле изабранена заположају канцелара.
 
== Види још ==
 
* [[Канцелар Савезне Републике Немачке]]
 
{{клица-политика}}