==Салтаторна кондукција акционог потенцијала у нервном влакну==
Централни део аксона испуњен је аксоплазмом, која је житка интрацелуларна течност. Већину аксона окружује мијелински омотач који има улогу изолатора. Овај омотач је често знатно дебљи од самог аксона, а за његово стварање у ЦНС су одговорни олигодендроцтит, док ту функцију у периферним нервним влакнима обављају Шванове ћелије. ПритомПри том, један олигодендроцит ствара мијелин за и до 40 аксона, дој једна Шванова ћелија облаже само један сегмент периферног аксона. Мембрана Шванове ћелије обавије се око аксона, а затим се ћелија ротира око њега, облажући га изолатором који смањује ток јона кроз мембрану и до 5000 пута. На споју две сукцесивне Шванове ћелије налазе се мала неизолована подручја, дугачка свега 2-3 микрометра, која се зову Ранвијерови чворови. Иако јони скоро не могу тећи кроз мијелински омотач мијелисаних нерава, они са лакоћом теку кроз Ранвијерове чворове. Начин на који се акциони потенцијал проводи од чвора до чвора назива се салтаторна кондукција. То значи да наелектрисање тече кроз околну екстрацелуларну течност која окружује мијелинску опну, као и кроз аксоплазму унутар аксона, ексцитирајући сукцесивне чворове један за другим, тј.'скачући' од једног чвора до другог, ексцитирајући их. Салтаторна кондукција узрокује да процес деполаризације скаче дуге интервале дуж осовине нервног влакна, па тако повећава брзину нервне трансмисије у мијелисаним влакнима 5-50 пута. Такође, овакав начин провођења акционог потенцијала јер чува енергију за аксон, тако што се деполаришу само Ранвијерови чворови, омогућавајући и до 100 пута мањи губитак јона. Брзина кондукције у нервним влакнима варира од тако малих као што је 0.,25 -{m/s}- у малим немијелисаним нервним влакнима, до тако велике, као што је 120 -{m/s}- у веома дебелим мијелисаним влакнима.
