[[Слика:CellMembraneDrawing.jpg|мини|300п|Цртеж ћелијске мембране: липидни двослој у који су уроњени протеини[[протеин]]и ]]
Ћелијска мембрана је изграђена од [[липид]]а и [[протеин]]а, којима су придружени [[полисахариди]]. Липиди[[Липид]]и и протеини[[протеин]]и су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини протеина[[протеин]]а. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.
Липиди и протеини су међусобно у таквом односу да граде тзв. „течни мозаик“ (течно-мозаични модел грађе мембране први су дали [[1972]]. [[Сингер]] и [[Николсон]]). Липиди граде двослој у који су уроњени молекули протеина[[протеин]]а, при чему се и липиди[[липид]]и и протеини непрекидно померају, клизе. Распоред протеина, липида и полисахарида[[полисахарид]]а је такав да мембрану чини [[асиметрија|несиметричном]]. Неки протеини су потпуно уроњени у двослој липида и извирују и на спољашњој и на унутрашњој страни мембране, док се други налазе или на спољашњој или на унутрашњој страни мембране. Осим тога, несиметричности мембране доприносе и полисахариди који се везују за липиде и протеине али само на спољашњој страни ћелијске мембране. Протеини који пролазе кроз мембрану и извирују и са једне и са друге њене стране, садрже канале кроз које могу да пролазе мали [[молекул]]и, без обзира да ли улазе у ћелију или из ње излазе.
'''Липиди''' у мембрани еукариотских ћелија могу бити:
