Рендгенска кристалографија — разлика између измена

[[Рендгенско зрачење|Рендгенски зраци]] откривени су [[1895]]. године, и име су добили према свом проналазачу, немачком научнику [[Вилхелм Конрад Рентген|Вилхелму Конраду Рентгену]]. Прве експерименте са дифракцијом -{X}- зрачења на кристалима спровео је [[Макс фон Лауе]] [[1911]]. на кристалима [[со]]ли. Одмах је уочен огроман потенцијал ове методе за одређивање структуре молекула — до тада доступне само преко хемијских и [[Хидродинамика|хидродинамичких]] експеримената. Пионири у развоју рендгенске структурне анализе били су и [[Вилијам Браг]] и Бернал. Први [[протеин]] чија кристална структура је решена био је [[миоглобин]] једне врсте [[кит]]ова и то радовима [[Макс Перуц|Макса Перуца]] и [[Џон Каудери Кендру|Џона Кендрјуа]] ([[1958]]), за шта су добили [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]].

Велика примена РСА данас је, као што је већ поменуто, у одређивању структуре протеина и других биомолекула. Овде су описани основни кораци у једној таквој анализи [[протеина]]. Примењује се метод дифракције на монокристалу, и као што је горе поменуто користи се монохроматско рендгенско зрачење. Користи се монокристал испитиваног једињења.