Алфа хеликс — разлика између измена

[[Слика:alpha_helix_neg60_neg45_sideview.png|десно|мини|300п|Поглед са стране на алфа хеликс, сачињен од [[аланин|аланинских остатака]], у [[атом]]ској резолуцији. Две водоничне везе исте пептидне групе су обојене љубичасто. Растојање између кисеоника и водоника је 2,08 Å (208 -{pm}-). Протеински[[Протеин]]ски ланац се гради навише, одн. -{N-}- терминус је на дну, а -{C-}- терминус на врху слике.]]

Полипептидни ланац може формирати различите врсте [[хеликс]]а које се разликују по броју увијања ланца и по размаку између увијених сегмената полипептида у хеликсу. Оне се образују спонтано, јер су енергетски најсиромашније, а тиме и најстабилније конформације протеина[[протеин]]а. Хеликс могу да образују и -{L-}- и -{D-}-аминокиселине, али само једне или друге јер хеликс не може да се образује од пептидног ланца који садржи смешу остатака -{L-}- и -{D-}-[[аминокиселина]]. Хеликси могу бити десногири и левогири, зависно од тога на коју страну се уврће протеински ланац; десногири хеликс је одређен правцем у коме се окрећу прсти десне руке када се палац постави на осу хеликса у правцу у коме се он гради. -{L-}-аминокиселине су чешће у природи и оне могу да образују и левогири и десногири хеликс, али већина познатих хеликса у природи су десногири. Међутим, само једна хеликсна конформација истовремено задовољава оптималне услове увијања која даје основу за лако успостављање интрамолекулских [[водонична веза|водоничних веза]] између блиских конституената [[пептидна веза|пептидне везе]]. Та форма се назива α-хеликс и најчешће је присутна у протеинима живих система.