DNK ligaza — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 97:
DNK ligaze su postale nezamenjiv alat u modernim molekularno-biološkim istraživanjima za generisanje [[Rekombinacije (biologija)|rekombinantnih]] DNK sekvenci. Na primer, DNK ligaze se koriste sa [[restrikcioni enzim|restrikcionim enzimima]] za umetanje [[DNK]] fragmenata, često [[gen]]a, u [[plazmid]]e.
Jedan vitalni, i često problematičan, aspekt izvođenja uspešnih rekombinacionih eksperimenata vezan za ligaciju fragmenata je kontrola optimalne temperature. Većina eksperimenata koristi T4 DNK ligazu (izolovanu iz [[Enterobakterijska faga T4|bakteriofaga T4]]), koja je najaktivnija na 25°C. Međutim, da bi se izvela uspešna ligacija sa kohezivno-završenim fragmentima ("lepljivim krajevima"), optimalna enzimska temperatura treba da bude balansirana sa [[temperatura topljenja|temperaturom topljenja]] T<sub>m</sub> DNK fragmenata koji se spajaju.<ref name="Current Protocols">{{cite book |author=Tabor, Stanley |chapter=DNA ligases |title=Current Protocols in Molecular Biology, Book 1 |year=2001 |publisher=Wiley Interscience}}</ref> Ako temperatura ambijenta previsi T<sub>m</sub>, ne dolazi do [[Homologni hromozom|homolognog uparivanje]] lepljivih krajeva zato što visoka temperatura narušava [[vodonično vezivanje]]. <ref name="Current Protocols"/> Što su DNK fragmenti kraći, to je niži T<sub>m</sub> nivo.
==Literatura==
| |||