Алексеј Јелачић — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Алексеј Јелачић''' ([[руски језик|рус.]] Алексей Кириллович Елачич; [[10. јануар]] [[1892]], [[Кијев]] — [[20. октобар]] [[1941]], [[Београд]]) – српски [[историчар]], публициста и новинар [[Руси|руског]] порекла.
'''Алексеј Кириловић Јелачић''' ({{јез-рус|Алексей Кириллович Елачич}}; [[10. јануар]] [[1892]], [[Кијев]] (Руска Империја) — ?, Совјетски Савез). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника у Русију из [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] у [[18. век|18. веку]]. Гимназију је свршио [[1909]]. године у [[Кијев]]у, филозофски факултет у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. До [[1919]]. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај [[1918]]. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском.
 
==Биографија==
Емигрирао је из [[Русија|Русије]] [[1920]]. године У [[Љубљана|Љубљани]] је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]]. У Скопљу остаје до избијања рата [[1941]]. год. Његова судбина за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] засада није позната. Према руским изворима Алексеј Јелачић је после [[Београдска операција|ослобођења Београда]], од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] [[1944]]. године, депортован у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. Живот је завршио у неком од [[Стаљин]]ових логора<ref name="ftn1"><sup>[http://zarubezhje.narod.ru/gi/e_005.htm Кратка биографија Алексеја Јелачића на руском језику]</sup></ref>.
 
Алексеј Јелачић родио се у [[Кијев]]у [[18. јануар]]а [[1892]]. године. О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је [[Јужни Словени|јужнословенских]] корена. У посвети једне књиге наводи се да му је мајка умрла [[11. јануар]]а [[1912]]. године.<ref>
Проучавао је аграрно питање у Хрватској [[1848]]. године, али његова главна преокупација је била [[Историја Русије|историја Русије]] и осталих словенских народа. Написао је и целовите приказе руске, [[Историја Пољске|пољске]] и [[Чешка историја|чешке историје]].
|Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848.-1849.“, Загреб 1925, у посвети дела.</ref> У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909. Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку земљопоседника Проскуровског среза<ref>
|http://rodovoyegnezdo.narod.ru/Podolia/proskovuezd.htm</ref>, претпостављају да је из имућније породице. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у [[Санкт Петербург]]у [[1914]]. године. Исте године примљен је за [[асистент]]а на катедру за [[Историја Русије|руску историју]] истог факултета. Године [[1917]]. прелази на Универзитет светог Владимира у [[Кијев]]у и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века" (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до [[1920]]. године.
 
Године [[1920]]. емигрира у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у [[Скопље|Скопљу]] ([[1920]]–[[1924]]), [[Пљевља|Пљевљима]] и [[Приштина|Приштини]] ([[1924]]–[[1925]]). У [[Љубљана|Љубљани]] је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште<ref>
|Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49“, Загреб 1979.</ref>. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и [[Западни Словени|западнословенске]] историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи [[Политика|Политикин]] дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао [[1932]]. када наставникује у [[Крушевац|Крушевцу]]. По избијању рата [[1941]]. премештен је на рад у [[Лесковац|лесковачку]] гимназију. У [[Београд]]у је умро 20. октобра [[1941]]. године и покопан је на руском гробљу.
 
==Научна и публицистичка делатност==
 
Од [[1909]]. до досељења у Југославију Јелачић је објавио неколико [[историја|историјских]] радова, серију књижевних приказа и прегледа у разним кијевским часописима и новинама, те серију многобројних изворних чланака из руске и опште историје у енциклопедији „Нови Энциклопедический Словарь Ефрона", почев од св. V., [[Санкт Петербург]] 1911-.
 
По доласку у Југославију брзо овладава [[српски језик|српским језиком]] и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у [[Русија|Русији]], а у загребачкој „Новој Европи" годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"<ref>
|Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.</ref>.
 
У својим радовима пише противбољшевички. [[Мирослав Крлежа]] у часопису „Књижевна република" оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара" и „генералску прирепину"<ref>
|Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.</ref>. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће прешућиван.
 
Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе [[Историја Пољске|пољске]] и [[Историја Чешке|чешке]] историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до [[1925]]. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а [[Јосип Пејин]] је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од [[1922]]. године.
 
Од [[2007]]. године најзначајнија Јелачићева дела објављују се на интернету, а објављено је и неколико штампаних издања „Историје Русије" и „Историје Пољске".
 
== Избор из библиографије ==
*''Сељачки покрет у Хрватској и Словенији''.
 
== Литература ==
 
{{Wikisource|Аутор:Алексеј Јелачић|Алексеј Јелачић}}
* Енциклопедија српске историографије, приређивачи Раде Михаљчић и Сима Ћирковић, Београд 1997., чланак „Алексије Јелачић".
*''[[Енциклопедија Југославије]], четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао историчар [[Јарослав Шидак]], професор Свеучилишта у Загребу''.
* Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", Загреб 1925.
*''Електронски каталог Народне библиотеке Србије''.
* Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка", Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
*''Мала Енциклопедија Просвета А-Љ, Београд 1959.''
* Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49", Загреб 1979.
* Хрватски биографски лексикон.
* Српски биографски лексикон.
 
 
----
<references/>
 
----
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Рођени 1892.]]
[[Категорија:Умрли 1941.]]
[[Категорија:Срби у Русији]]