Мијо Орешки — разлика између измена

|опис слике=''Биста '''Мије Орешког''' у дворишту <br>ОШ "Седам„Седам секретара СКОЈ-аа“ на [[Нови Београд|Новом Београду"]]''

|место рођења=[[Загреб]], [[Аустро-Угарска]]

|местодатум смрти=[[Самобор27. јул]], [[Краљевина Југославија1929]]. ('''24''' год.)

|члан КПЈ од=[[1922]].

'''Мијо Орешки''' ([[1905]]-—[[1929]]), зидарски радник и један од [[Седам секретара СКОЈ-а|седморице секретара СКОЈ-а]].

Члан [[СКОЈСавез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]-а од [[1922.]] године, а секретар Месног комитета СКОЈ-а за Загреб од [[1923.]] године. Године [[1924]]. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и Славонију, а [[1925]]. члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[СКОЈ]]-а.

Заједно са [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]] и и Францом Клопчичем покренуо је и уређивао централни орган СКОЈ-а лист "Млади„Млади бољшевик"Бољшевик“.

'''Вјекослав Орешки Славко''' ([[1901]]-—[[1929]]), Мијин старији брат, био је технички скретар ЦК СКОЈ-а и уредник листа "Млади„Млади бољшевик"Бољшевик“. Радио је у техници ЦК [[СКОЈ]]-а у [[Самобор]]у. Погинуо [[27. јул]]а [[1929]]. године, заједно са братом и [[Јанко Мишић|Јанком Мишићем]].

'''Агата Орешки Јага''' ([[1906]]-—), Мијина супруга, била је фабричка радница и активисткиња радничког покрета. Ухапшена је јула [[1929]]. године, после Мијине погибије, када је и сама била рењена. У затвору била до [[1931]]. године. На иницијативу [[Тито|Јосипа Броза Тита]], [[1935]]. године, заједно са сином Владом отишла у [[СССР]]. До [[1938]]. године је радила у фабрици у Орџоникидзеу, када је за време [[Стаљин]]ових "чистки"„чистки“ ухапшена и одведена у [[Сибир]], где је провела осам година. У [[Југославија|Југославију]] се вратила [[1947]]. године.

'''Владимир Орешки''' ([[1929]]-—), Мијин син. Године [[1935]]. заједно са мајком отишао у [[СССР]]. Где се школовао и живео по разним дечијим домовима. Године [[1944]]. ступио је у југословенску тенковску бригаду, формирану у СССР, и са њом дошао у Југославију. Током завршних борби за ослобођење тешко је рањен, на прилазима [[Загреб]]у. После ослобођења био официр [[ЈНА|Југословенске народне армије]].