Википедија

Српско учено друштво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м делимично правопис
још правописног дотеривања
Ред 1:
'''Српско учено друштво'''. Суспендовано [[Друштво српске словесности]] (27/1 1864) обновљено је [[29. јул|29/7]] [[1864]] под именом Српско учено друштво (у наставку С. У. Д.) на тај начин, што су чланови Друштвa српске словесности имали да писмено изјаве министру Просвете,просвете да ли хоће да постану чланови С. У. Д.
 
Задатак С. У. Д. био је: Бавитибавити се наукама и вештинама, у коликоуколико се оне понајвише односе на Српство. С. У. Д. имало је у почетку 24 редовна члана, 44 почасна и 64 дописна. Постојала су 4 одсека:
*1. Заза науке моралне, језикословне и литерарне;
*2. Заза науке природословне и математичке;
*3. Заза науке историјске и државне и
*4. Заза вештине.
 
Први председник С. У. Д. био је [[Јован Гавриловић]]. Рад С. У. Д. састојао се у читању самосталних радова појединих чланова, и читању критика радова упућених друштву, у прикупљању разноврсних историјских података, старању о прикупљању старих списа и докумената, слању чланова за снимање архитектонских и сликарских споменика по Србији, прикупљању топографских испитивања и метеоролошких бележака. Резултате тога рада С. У. Д. давало је у своме органу Гласнику С. У. Д. Чланци и расправе у њему највише су се односили на историју, затим филологију, географију, статистику, археологију, библиографију, медицину, музику и т. д. Цео тај рад је продужење Д. С. Словесности. Гласник је излазио под редакцијом С. У. Д. у 75 књига ИI оделења (чланци и расправе) и 15 књ. ИИII оделења (различна научна грађа).<br>
Поред тога, С. У. Д. одржавало је сталне везе са словенским научним друштвима. С. У. Д. имало је свој архив и своју библиотеку. Цео рад је био једнолик, али стално све бољи; списи у Гласнику показивали су велики напредак по научној вредности.
 
[[1877]] С. У. Д. променило је свој програм и формулисало га овако: »С. У. Д. обрађује и унапређује науке и уметности, самосталним истраживањем у наукама природословним, друштвеним, језикословним, историјским и уметничким, у колико се тиче [[Срби|Срба]] и [[Словени|Словена]], а физичким, физиолошким и психолошким уопште. Поред тога друштво се може преко нарочитих одбора старати и радити на ширењу наука и књижевности у веће кругове«.<br>
Тиме је С. У. Д. хтело да се бави и (поглавито) самосталним научним истраживањем и популарисањем тога рада. Научним истраживањима бавило се оно и даље. У томе правцу, поред дотадашњег рађа, приређивало је и историјске, етнографске, археолошке екскурзије. Популарисањем науке бавило се тек од [[1883]], када је основало и пети одбор »Одбор за ширење наука и књижевности у народ« помоћу библиотеке популарних књига.▼
 
▲Тиме је С. У. Д. хтело да се бави и (поглавито) самосталним научним истраживањем и популарисањем тога рада. Научним истраживањима бавило се оно и даље. У томе правцу, поред дотадашњег рађарада, приређивало је и историјске, етнографске, археолошке екскурзије. Популарисањем науке бавило се тек од [[1883]], када је основало и пети одбор »Одбор за ширење наука и књижевности у народ« помоћу библиотеке популарних књига.
[[13. мај|13/5]] [[1886]] С.У.Д је суспендовао министар Просвете [[Милан Кујунџић|М. Кујунџић]] због сукоба с њим. [[1. новембар|1/11]] [[1886]] изашао је закон о оснивању [[Српска краљевска академија наука|Српске краљевске академије наука]]. Чл. 31 тога закона уступљена је Академији библиотека, збирке и имање С. У. Д. Сукоб, који је настао због тога, привремено се завршио поновним отварањем С. У. Д. [[25. јун|25/6]] [[1887]]. Али од тога доба оно је тешко радило, јер је остало без државне помоћи, а велики број његових чланова припао, је С. К. Академији Наука, којој је посвећивао главну активност. Спор између два друштва око архива и библиотеке С. У. Д. завршио је [[9. април|9/4]] [[1891]] министар Просвете [[Андра Николић]]. На његов предлог оба су се друштва спојила 1922 на тај начин, да је С. У. Д. изабрало својих 8 чланова за редовите чланове Срп. Кр. Академије Наука, а сви остали његови разни чланови постали су почасни чланови Срп. Кр. Академије Наука.<br>▼
 
▲[[13. мај|13/5]] [[1886]] С.У.Д је суспендовао министар Просветепросвете [[Милан Кујунџић|М. Кујунџић]] због сукоба с њим. [[1. новембар|1/11]] [[1886]] изашао је закон о оснивању [[Српска краљевска академија наука|Српске краљевске академије наука]]. Чл. 31 тога закона уступљена је Академији библиотека, збирке и имање С. У. Д. Сукоб, који је настао због тога, привремено се завршио поновним отварањем С. У. Д. [[25. јун|25/6]] [[1887]]. Али од тога доба оно је тешко радило, јер је остало без државне помоћи, а велики број његових чланова припао, је С. К. Академији Наука, којој је посвећивао главну активност. Спор између два друштва око архива и библиотеке С. У. Д. завршио је [[9. април|9/4]] [[1891]] министар Просветепросвете [[Андра Николић]]. На његов предлог оба су се друштва спојила 1922. на тај начин, да је С. У. Д. изабрало својих 8 чланова за редовите чланове Срп. Кркр. Академијеакадемије Науканаука, а сви остали његови разни чланови постали су почасни чланови Срп. Кркр. Академијеакадемије Науканаука.<br>
 
'''Литература''': [[Народна енциклопедија]] (1927 год)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Српско_учено_друштво”