Википедија

Перикардитис — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
{{en}}, {{fr}}
Ред 14:
Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml }- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога [[перикард]]а је да штити срце од инфекција и спољашњих и унуташњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
 
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци. <ref>{{en}}[http://my.clevelandclinic.org/heart/disorders/other/pericarditis.aspx Pericarditis na The Cleveland Clinic]Посећено; 07.03.2010.</ref> У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
 
== Епидемиологија ==
Учесталос перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12 посто обдукованих. [[Инциденца]], најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% ( 5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америце овај проценат је много већи) , 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести. <ref name"=Popadić">Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.</ref>, </ref>, <ref name="ref3"/>
{{цитирање|Епидемиолошки гледано велики спектар болести може имати за последицу појаву перикардитиса; болести плућа и срца, неоплазме, цисте, као и урођене аномалије. Услед непоузданости неинвазивних, стандардних дијагностичких процедура, у многим случајевима остај етиолошки неразјашњен велики број случајева, и тада се перикардитис најчешће сврстава у идиопатски. Велики напредак у новијој класификацији срчаних болести је тај што она прави јасну разлику између два најчешћа облика идиопатског перикардитиса: ''вирусних инфекција'' и ''аутореацтивног перикардитиса''. Ова класификација има велики терапијски значај због могућих последица. У аутореактивној форми, системски и интраперикардиални третман кортикостероидима има повољан ефекат, док његова примена у вирусној форми је контраиндикована.<ref name="ref2"> {{en}}MaischB, Ristić AD. The classification of pericardial disease in the age of modern medicine. Curr. Cardiol. Rep. 2002;4(1):13–21. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11743917?dopt=Abstract Medline] Посећено 07.03.2010.{{ен}} </ref> }}
 
===== Пол и предиспозиција =====
Ред 27:
== Етиологија ==
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
|+'''ЕТИОЛОГИЈА ПЕРИКАРДИТИСА <ref>{{ен}} [http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/myopericardial%20disease/Evaluation/Evaluation%20and%20management%20of%20acute%20pericarditis.htm Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis] Посећено:16.01.2010.{{ен}} </ref> <ref name="ref3"/>
|-
|style="background:#d9d9d3" align="center"|''' Облик '''
Ред 88:
|}
 
== Клиничка слика <ref>{{ен}} Verena T Valley, MD, Christopher A Fly, MD, Pericarditis and Cardiac Tamponade
[http://emedicine.medscape.com/article/759642-overview Medscape].Посећено; 08.03.2010. {{ен}}</ref> ==
 
Ред 101:
==== Симптоми болести ====
*'''Општи симптоми и заци перикардитиса:''' [[температура]], општа слабост, [[знојење]], губитак тежине, отежано [[дисање]], [[цијаноза]], [[ортопнеја]].
*'''Посебни знаци и симптоми перикардитисперикардитиса''': карактеристични су за свакуболестсваку болест посебно и описани су у посебном поглављу.
====Физикални преглед====
Ред 108:
:''Шум перикардног трења'', чује се у ситоли и дијастоли, синхроно са радом [[срце|срца]], најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу [[грудна кост|грудне кости]]. Звук [[перикард]]ног трења је груб [[звук]], у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције ([[уремија|уремије]]), након свежег [[инфаркт срца|инфаркта срца]], и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим [[перикард]]а, и својим међусобним [[трење]]м стварају [[шум]]ове.
:''Хидропнеумоперикардни шум'', манифестује се појавом [[звук]]а сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код [[пнеумоторакс|хидропнеумоторакса]]. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или [[гној]]а у [[перикард|срчаној кеси]], најчешће након [[повреда]] , обично оружјем, инфекција или малигних [[тумор]]а које се са [[плућа]] шире на срчану кесу.
*'''[[Перкусија (медицина)|Перкусија]]''': код већих излива и [[тампонада срца|тампонаде срца]], добија се потмуо звук са проширеним [[Перкусија (медицина)|перкуторним границама]] [[срце|срца]]. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом [[јетра|јетре]] гради туп [[угао]]. [[Граница]] релетивне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута [[перикард|срчана кеса]] потискује [[плућа]].<ref name="Ристић"/>
 
====Дијагностичке методе <ref name="ref3">{{en}} Maisch B, Seferović PM, Ristić AD, et al. Guidelines on the diagnosis and management of pericardial diseases executive summary; The Task Force on the Diagnosis and Management of Pericardial Diseases of the European Society of Cardiology. European Heart Journal 2004;25:587-610. [http://eurheartj.oxfordjournals.org/content/25/7/587.full Oxford Journals]</ref> ,<ref>{{en}}[http://cmbi.bjmu.edu.cn/uptodate/myopericardial%20disease/Evaluation/Evaluation%20and%20management%20of%20acute%20pericarditis.htm Edward Chafizadeh, MD, Ralph Shabetai, MD Evaluation and management of acute pericarditis] Посећено:16.01.2010.{{ен}} </ref> ,<ref name="ref3"/> ====
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
|+'''
Ред 120:
|align="left"|
*Код сувог перикардита налаз је обично негативан
*Перикардијални излив приказује проширења срчане сенке (ако излив прелази 500 мл) која добија изглед крушке, застој у плућима (дискретан плурални излив јавља се у 1/4 случајева), проширење силуете великих крвних судова срца (или оне потпуно недостају.<ref name="ref1">{{fr}}[http://www.med.univ-rennes1.fr/etud/cardio/pericardites.htm Les péricardites aiguës] Посећено 07.03.2010. {{фр}} </ref>
*Након пункције перикардног излива ствара се пнеумоперикард (појава ваздуха)
*Код хроничних случајева и сумње на констриктивни перикардитис, ради се ангиографија срца.
Ред 153:
|}
 
==Диференцијална дијагноза <ref name="ref">{{en}} Sean Spangler, MD et all, Pericarditis, Acute: Differential Diagnoses & Workup [http://emedicine.medscape.com/article/156951-diagnosis Medscape]Посећено; 08.03.2010. </ref>==
 
* '''Болести''' • [[Дисекција аорте]] • [[Гастритис (акутни)]] • [[Коронарни артеријски вазоспазам]] • [[Срчани удар|Инфаркт срца]] • [[Руптура једњака]] • [[Чир на дванаестопалачном цреву|Пептички чир (улкус)]] • [[Спазам једњака]] • [[Плућна емболија]] • [[Езофагитис]]
Ред 180:
:''Терапија'': болничког лечење код ове форме парикардита је обавезно, и пре свега има за циљ утврђивање етиологије болести и посматрање развоја болести и правовремено утврђивање евентуалног развоја тампонаде срца. Нестероидни антиинфламаторни лекови су примарни у лечењу акутног перикардитиса.  Индометацин треба избегавати у старијих болесника због смањењења протока у коронарној циркулацији. Ибупрофен је пожељан јер има мало нежељених дејстава, повољано утиче на коронарни проток, и може се применити у великим дозама (300 до 800 мг на 6-8 часова) <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref>  Системска кортикостероидна терапија треба да буде ограничен на акутни перикардит код болести везивног ткива, аутоимуних и уремијски перикардитис. 
:''Перикардиоцентеза'' је метода избора код акутног перикатрдитиса праћеног тампонадом срца, а може се применити и у дијагностичке сврхе. <ref>MaischB, Bethge C, Drude L, Hufnagel G, Herzum M, Schönian U. Pericardioscopy and epicardial biopsy: new diagnostic tools in pericardial and perimyocardial diseases. Eur. Heart J. 1994;15(Suppl C):68–73.</ref>, <ref>NugueO, Millaire A, Porte H et al. Pericardioscopy in the etiologic diagnosis of pericardial effusion in 141 consecutive patients. Circulation. 1996;94(7):1635–1641.</ref>. Индикације за перикардиоцентезу се одређују према посебно прописаним критеријумима. Дисекција аорте је контраиндикација за перикардиоцентезу, <ref>{{en}} sselbacherEMAsselbacherEM, Cigarroa JE, Eagle KA. Cardiac tamponade complicating proximal aortic dissection: is pericardiocentesis harmful? Circulation. 1994;90:2375–2379.[http://circ.ahajournals.org/cgi/content/abstract/90/5/2375?ijkey=d8284c2efddb6999c6e7202ace80fe1bacdea927&keytype2=tf_ipsecsha American Heart Association]Посећено 10.03.2010.{{ен}} </ref> а релативна контраиндикација коагулопатије антикоагулантна терапија, тромбоцитопенија ( мања од 50.000/мм 3). Хируршка дренажа се примењује код акутног трауматског перикардитиса, хаемоперикардитиса и гнојног перикардитиса. <ref>SpodickDH. Pericardial diseases. Braunwald E, Zippes DP, Libby P. Heart disease. 6th ed. Philadelphia, London, Toronto, Montreal, Sydney, Tokyo: W.B. Saunders; 2001. p. 1823–1876.</ref>
*'''Реуматски перикардистис,''' {{јез-лат|Pericarditis rheumatica}} спада у најчешћи облик акутног перикардитиса, и најчешће се јавља у облику панкардитиса. Лечење је идентично као код реуматске грознице. Најбоље резултате даје примена кортикостероида и то водених раствора у перикардијалну шупљину, што значајно смањује појаву масивних адхезија.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Перикардитис”