Википедија

Никола Скобаљић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Никола Скобаљић''' (1430- — [[16. новембар]] [[1454]]) је био [[Срби|српски]] [[војвода]] из [[Дубочица|Дубочице]] (околина [[Лесковац|Лесковца]]) и последњи владар тог краја [[Пад Србије под Отоманску власт|пред коначни пад под турску власт]]. Његова [[тврђава]] био је [[Зелен Град]] код [[Вучје|Вучја]].
 
Након [[Пад Цариграда (1453)|освајања Цариграда]], турски султан [[Мехмед II]] ([[1451]]-[[1481]]) одлучио је да освоји [[Српска деспотовина|Деспотовину]]. За одбрану Деспотовине формиране су две војске: једна у Дубочици, којом је командовао Никола Скобаљић, а друга на [[Ситница|Ситници]]. Деспот је саветовао да се војске евентуално предају, па када [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] буде у стању да му помогне, доцније ће их ослободити; но то није прихваћено. Скобаљић се противино наређењима деспота [[Ђурђе Бранковић|Ђурђа Бранковића]] супроставио [[Турци|Турцима]] и [[24. септембар|24. септембра]] [[1454]]. године са војском из [[Дубочица|Дубочице]] до ногу је потукао турску војску код [[Бања|Бање]] на прилазима [[Ново Брдо|Новом Брду]].
Скобаљић се противино наређењима деспота [[Ђурђе Бранковић|Ђурђа Бранковића]] супроставио [[Турци|Турцима]] и [[24. септембара]] [[1454]]. године са војском из [[Дубочица|Дубочице]] до ногу је потукао турску војску код [[Бање]] на прилазима [[Ново Брдо|Новом Брду]], неколико [[Месец дана|месеци]] касније, [[16. новембар|16. новембра]], на реци [[Трепања|Трепањи]] код [[Кислина|Кислине]], турска војска коју је лично предводио [[султан]] [[Мехмед II]] ([[1451]]-[[1481]]), поразила је устанике а заробљеног војводу Скобаљића набила на [[колац]].
 
Кад је султан сазнао за пораз своје војске код Бање, одлучио је да лично поведе војску, да се обрачуна са Скобаљићем и да заузме Ново Брдо. Неколико [[Месец дана|месеци]] касније, повео је војску из [[Софија|Софије]], и преко Радомира и [[Ћустендил]]а и долином [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], стигао је у Дубочицу, коју је напао и почео да пљачка. У повлачењу према својој тврђави код [[Вучје|Вучја]], Скобаљић је пружио отпор, али је [[16. новембар|16. новембра]] [[1454]]. године, на реци [[Трепања|Трепањи]] код [[Кислина|Кислине]], поражен и заробљен. Још истог дана, заједно са својим стрицем, набијен је на [[колац]]. Након овога, [[Османско царство|Турци]] су освојили Дубочицу и наставили пљачкање.
Остаци Скобаљићевог града налазе са на северним обронцима планине [[Кукавица (планина)|Кукавице]] код Вучја јужно од Лесковца. Скобаљић је остао као легендарна личност и у народним предањима.▼
 
▲Остаци [[Скобаљић Град|Скобаљићевог града]] налазе са на северним обронцима планине [[Кукавица (планина)|Кукавице]] код Вучја јужно од Лесковца. Скобаљић је остао као легендарна личност и у народним предањима.
 
==Литература==
* М. Вукићевић: ''Никола Скобаљић'', Дело 1894:.
* Сергије Димитријевић: ''Борба с Турцима под Скобаљићем'', историја и предање, Лесковац 1951.
* Др Живан Стојковић, Др Слободанка Стојичић, Хранислав Ракић: ''Историја Лесковца'', Београд 1992.
 
==Види још==
* [[Скобаљић Град]]
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Никола_Скобаљић”