Врховни штаб НОВ и ПОЈ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
Дотадашњи председник Војног комитета и генерални секретар ЦК КПЈ [[Јосип Броз Тито]] преузео је дужност команданта Главног штаба, а за чланове Главног штаба, тада су именовани сви [[Чланови ЦК КПЈ-СКЈ|чланови Политбироа ЦК КПЈ]]: [[Милован Ђилас]], [[Едвард Кардељ]], [[Раде Кончар]], [[Франц Лескошек|Франц Лескошек Лука]], [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић|Александар Ранковић Марко]], као и чланови ЦК КПЈ [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], [[Сретен Жујовић|Сретен Жујовић Црни]] и [[Иво Лола Рибар]].
=== Инструктори и делегати ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ ===
Линија 27 ⟶ 25:
Делегати и инструктори ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а имали су најодговорније функције у покрајнама. Они су у име ГШ НОПОЈ-а издавали директиве, наређивали, проучавали ситуацију и регулисали сва битна питања. Тиме је руководећи центар преко својих чланова остварио своје присуство, руковођење и утицај на развој ослободилачке борбе у читавој земљи. Главни штаб и ЦК КПЈ нису имали никаквих техничких средстава за брже одржавање веза са покрајинским руководствима и делегатима, већ су помоћу курира повремено одржаване везе, преко постојећих партијских канала, што је било доста нередовно, несигурно и рискантно.
=== Ратни пут Врховног штаба ===
Септембра [[1941]]. године у засеоку [[Столице (Крупањ)|Столице]], код [[Крупањ|Крупња]], одржано је војно-политички саветовање Главног штаба са непосредним руководиоцима устанка из [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и командантима неких [[Партизански одреди Србије|партизанских одреда из Србије]]. На саветовању је одлучено да се у свим покрајинама формирају Главни штабови, а Главни штаб НОПОЈ-а је преименован у Врховни штаб. ▼
Главни штаб НОПОЈ-а формиран је у [[Београд у Народноослободилачкој броби|окупраном Београду]], који је остао његово седиште све до половине септембра [[1941]]. године. Због тешкоћа илегалног боравка чланова Главног штаба у окупираном граду, као и због потребе директног командовања бројним партизанским јединицама на терену, чланови Врховног шатаб су одлучили да пређу на ослобођену територију западне [[Србија|Србије]]. У седишту Главног штаба, док је боравио у [[Београд]]у, поред команданта, била су још три члана Војног руководства: [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић]] и [[Иво Лола Рибар]], док су остали чланови заузимали најодговорније дужности на терену.
Непосредно после [[Саветовање у Столицама|саветовања у Столицама]] Врховни команданат НОПОЈ-а [[Јосип Броз Тито]] издао је неколико упутстава од општег значаја, као што су: „Упутство о начину одбране ослобођене територије“, октобра [[1941]]. године, „Упутство о начину освајања насељеног места“ и „Упутство о борбеној обуци партизана“. То су били први теоретски материјали за потребе старешинског кадра о извођењу појединих партизанских борбених радњи. Ова упутства имала су трајни карактер и значај, јер је у њима на конкретним примерима разрађивана партизанка тактика. ▼
У периоду од краја септембра до краја новембра [[1941]]. године Врховни штаб се налазио у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]]. Поред Врховног штаба у Ужицу се налазио [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]], [[Централни комитет]] [[СКОЈ]]-а, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главни штаб НОПО Србије]], [[Главни народноослободилачки одбор Србије]], као и друге институције [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. У граду је постојала [[Први партизан Ужице|фабрика оружја]], радионица одеће и обуће и штампарија „[[Борба (новине)|Борбе]]“. Ужице је постало центар устанак, одатле су све партизанске јединице биле снабдеване оружјем и муницијом, одећом и обућом, пропагандним и агитационим материјалом.
▲
▲Непосредно после [[Саветовање у Столицама|саветовања у Столицама]] Врховни команданат НОПОЈ-а [[Јосип Броз Тито]] издао је неколико упутстава од општег значаја, као што су: „Упутство о начину одбране ослобођене територије“, октобра [[1941]]. године, „Упутство о начину освајања насељеног места“ и „Упутство о борбеној обуци партизана“. То су били први теоретски материјали за потребе старешинског кадра о извођењу појединих партизанских борбених радњи. Ова упутства имала су трајни карактер и значај, јер је у њима на конкретним примерима разрађивана партизанка тактика.
После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], децембра 1941. године, Врховни штаб се са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских јединица повукао у Санџак]], а одатле у источну Босну. Ту је дошло до реорганизације партизанских јединица. Формирање [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске]] и других бригада, као и израда „Статута пролетерских ударних бригада“ одражава ново поглавље у развоју устанка. На основу тог документа у току рата формирано је 240 [[Бригаде НОВЈ|бригада Народноослободилачке војске]]. Кроз борбе Прве пролетерске бригаде у источној Босни, почетком [[1942]]. године, Врховни штаб је лично проверио сврсисходност, ваљаност, организацију и формацију бригаде кроз борбена дејства, па су онда наредили формирање нових бригада, јер су бригаде показале све предности над одредима.
| |||