Врховни штаб НОВ и ПОЈ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
 
=== Ратни пут Врховног штаба ===
{{проширење}}
Главни штаб НОПОЈ-а формиран је у [[Београд у Народноослободилачкој бробиборби|окупраном Београду]], који је остао његово седиште све до половине септембра [[1941]]. године. Због тешкоћа илегалног боравка чланова Главног штаба у окупираном граду, као и због потребе директног командовања бројним партизанским јединицама на терену, чланови Врховног шатаб су одлучили да пређу на ослобођену територију западне [[Србија|Србије]]. У седишту Главног штаба, док је боравио у [[Београд]]у, поред команданта, била су још три члана Војног руководства: [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић]] и [[Иво Лола Рибар]], док су остали чланови заузимали најодговорније дужности на терену. После напуштања Београда, чланови Главног шатаб су одвојено путовали до ослобођене територије, а поново су се окупили у ослобођеном [[Крупањ|Крупњу]], крајем септембра 1941. године. У периоду до преласка у ослобођено [[Ужице]], [[15. октобра]], Главни штаб је боравио у селима у околини [[Ваљево|Ваљева]] и [[Крупањ|Крупња]].
 
У засеоку [[Столице (Крупањ)|Столице]], код [[Крупањ|Крупња]], [[26. септембра]] [[1941]]. године, одржано је војно-политички саветовање Главног штаба са непосредним руководиоцима устанка из [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и командантима неких [[Партизански одреди Србије|партизанских одреда из Србије]]. На саветовању је одлучено да се у свим покрајинама формирају Главни штабови, а Главни штаб НОПОЈ-а је преименован у Врховни штаб.
У периоду од краја септембра до краја новембра [[1941]]. године Врховни штаб се налазио у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]]. Поред Врховног штаба у Ужицу се налазио [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]], [[Централни комитет]] [[СКОЈ]]-а, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главни штаб НОПО Србије]], [[Главни народноослободилачки одбор Србије]], као и друге институције [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. У граду је постојала [[Први партизан Ужице|фабрика оружја]], радионица одеће и обуће и штампарија „[[Борба (новине)|Борбе]]“. Ужице је постало центар устанак, одатле су све партизанске јединице биле снабдеване оружјем и муницијом, одећом и обућом, пропагандним и агитационим материјалом.
 
У засеоку [[Столице (Крупањ)|Столице]], код [[Крупањ|Крупња]], [[26. септембра]] [[1941]]. године, одржано је војно-политички саветовање Главног штаба са непосредним руководиоцима устанка из [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и командантима неких [[Партизански одреди Србије|партизанских одреда из Србије]]. На саветовању је одлучено да се у свим покрајинама формирају Главни штабови, а Главни штаб НОПОЈ-а је преименован у Врховни штаб.
 
Непосредно после [[Саветовање у Столицама|саветовања у Столицама]] Врховни команданат НОПОЈ-а [[Јосип Броз Тито]] издао је неколико упутстава од општег значаја, као што су: „Упутство о начину одбране ослобођене територије“, октобра [[1941]]. године, „Упутство о начину освајања насељеног места“ и „Упутство о борбеној обуци партизана“. То су били први теоретски материјали за потребе старешинског кадра о извођењу појединих партизанских борбених радњи. Ова упутства имала су трајни карактер и значај, јер је у њима на конкретним примерима разрађивана партизанка тактика.
 
У периоду од крајаполовине септембраоктобра до краја новембра [[1941]]. године Врховни штаб се налазио у ослобођеном [[Ужице у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Ужицу]]. Поред Врховног штаба у Ужицу се налазио [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]], [[Централни комитет]] [[СКОЈ]]-а, [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главни штаб НОПО Србије]], [[Главни народноослободилачки одбор Србије]], као и друге институције [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. У граду је постојала [[Први партизан Ужице|фабрика оружја]], радионица одеће и обуће и штампарија „[[Борба (новине)|Борбе]]“. Ужице је постало центар устанак, одатле су све партизанске јединице биле снабдеване оружјем и муницијом, одећом и обућом, пропагандним и агитационим материјалом.
 
После [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], децембра 1941. године, Врховни штаб се са [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|главнином партизанских јединица повукао у Санџак]], а одатле у источну Босну. Ту је дошло до реорганизације партизанских јединица. Формирање [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске]] и других бригада, као и израда „Статута пролетерских ударних бригада“ одражава ново поглавље у развоју устанка. На основу тог документа у току рата формирано је 240 [[Бригаде НОВЈ|бригада Народноослободилачке војске]]. Кроз борбе Прве пролетерске бригаде у источној Босни, почетком [[1942]]. године, Врховни штаб је лично проверио сврсисходност, ваљаност, организацију и формацију бригаде кроз борбена дејства, па су онда наредили формирање нових бригада, јер су бригаде показале све предности над одредима.