Географија Босне и Херцеговине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: ro:Geografia Bosniei și Herțegovinei |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Маглић - Changed link(s) to Маглић (планина) |
||
Ред 6:
На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односне даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између [[Неум|Неума]] и полуострва [[Клек]] избија и на [[Јадранско море]]. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река ([[Уна]], [[Врбас (река)]], [[Босна (река)|Босна]], [[Дрина]]), од југа ка северу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] од севера ка југу.
13.60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2.96% земље се употребљава за [[Пољопривреда|пољопривреду]], док 83.44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су [[угаљ]], [[железо]], [[боксит]], [[манган]], [[дрво]], [[бакар]], [[хром|хром]], [[цинк|цинк]], и [[хидропотенцијал]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док најнижи део земље је поред мора. Ретки [[земљотрес]]и су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење [[шума]].
[[Клима]] Босне и Херцеговине је [[Умерно континентална клима|умерено континентална]] са топлим [[лето|летима]] и хладним [[зима]]ма. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме.
| |||