Лапонски језици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Лапонски језик |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Лапонски језици''' или '''сами језици''' (''у даљем тексту'' сами језици) су група језика којом говоре [[Лапонци]] на северу Европе. Ови језици су често сматрају дијалектима једног језика, што заправо није тачно.
== Класификација ==
Сами језици спадају у [[уралски језици|уралску језичку породицу]]. Традиционално се третирају као огранак [[угро-фински језици|угро-финске групе језика]] и да су најсроднији балто-финским језицима. Међутим, ова теорија је доведена у питање.
Сами језици се могу поделити на западне и источне огранке. Ти огранци се могу поделити и на мање целине и, на крају, на посебне језике. Неки језици чине [[дијалекатски континуум]] у коме постоји извесно разумевање између говорника суседних језика, али између удаљенијих језика разумевање није могуће. Ипак, постоје и оштрије разлике: говорници северног самија, сколт самија и инари самија се не могу споразумети међусобно.
'''Западни огранак''':
*[[северни сами]] (око 20700 говорника)
*[[луле сами]] (2000)
*[[уме сами]] (20)
*[[пите сами]] (20)
*[[јужни сами]] (600)
'''Источни огранак''':
*[[инари сами]] (300)
*[[сколт сами]] (420)
*[[килдин сами]] (500)
*[[тер сами]] (скоро изумро)
*[[кеми сами]] (изумро)
*[[акала сами]] (изумро)
''Број говорника је приближан''.
== Подручје ==
Сами језици се користе на северу Европе, од јужних делова централне [[Норвешка|Норвешке]] и [[Шведска|Шведске]], преко севера [[Финска|Финске]] до полуострва [[Кола (полуострво)|Кола]] у [[Русија|Русији]], а границе тог подручја не прате политичке границе. Некада су се ови језици говорили на још већем подручју него данас.
== Писмо ==
Сви Сами језици користе латиницу. Килдин Сами користи и ћирилицу.
Није редак случај да један језик има два правописа, зависно од земље до земље.
== Статус ==
У неким деловима северне Норвешке имају званични статус, док су у Шведској и Финској признати мањински језици.
== Остало ==
Већина језика ове групе спада у [[аглутинативни језици|аглутинативне језике]]; ипак, у некима од њих, нпр. у сколт самију, дошло је до делимичног приближавања [[фузиони језици|фузионим језицима]] (слична појава присутна је и у [[естонски језик|естонском језику]], са којим су сами језици у далеком сродству).
[[af:Samies]]
[[als:Samische Sprachen]]
[[br:Samieg]]
[[bg:Саамски езици]]
[[cs:Sámské jazyky]]
[[da:Samiske sprog]]
[[de:Samische Sprachen]]
[[et:Saami keeled]]
[[myv:Саамань кельтне]]
[[en:Sami languages]]
[[es:Lenguas sami]]
[[eo:Samea lingvo]]
[[eu:Samiera]]
[[ee:Samigbe]]
[[fo:Sámiskt mál]]
[[fr:Langues sames]]
[[gd:Sàmais]]
[[gl:Sami]]
[[ko:사미어]]
[[hsb:Lappske rěče]]
[[id:Bahasa Sami]]
[[is:Samísk tungumál]]
[[it:Lingue sami]]
[[he:סאמי]]
[[ku:Zimanên laponî]]
[[la:Linguae Samicae]]
[[lv:Sāmu valodas]]
[[lt:Samių kalbos]]
[[li:Samisch]]
[[hu:Számi nyelvek]]
[[mk:Самиски јазици]]
[[nl:Samisch]]
[[ja:サーミ語]]
[[no:Samiske språk]]
[[nn:Samiske språk]]
[[mhr:Саам йылме]]
[[pl:Języki lapońskie]]
[[pt:Línguas sami]]
[[ro:Limba sami]]
[[ru:Саамские языки]]
[[sah:Саамнар тыллара]]
[[se:Sámegielat]]
[[sk:Laponské jazyky]]
[[fi:Saamelaiskielet]]
[[sv:Samiska]]
[[tr:Laponca]]
[[uk:Саамські мови]]
[[zh:萨米语]]
| |||