Богдан Лончар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
а да се ово обрише па наново напише? |
||
Ред 4:
Рођен је у селу [[Јошан]]и код [[Удбина|Удбине]] у [[Лика|Лици]], од оца Косте Лончара и мајке Милице. Богдан је примљен у Војноподофицирску школу у [[Сремска Каменица|Сремској Каменици]], коју је успешно завршио, [[1935.]] године, као први у рангу. Уочи рата налазио се на дужности првог краљевог ађутанта у [[Стари двор|Старом двору]], као припадник дворске жандармерије. Богдан Лончар је био ожењен Божицом - Босом, ћерком Рада Ђукића, личанина, који се из [[Америка|Америке]] вратио бродом да као добровољац ратује за [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]] против [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Непосредно пред сам рат, Богдан и Божица су добили сина Зорана. После слома [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[Априлски рат|Априлском рату]] [[1941.]] године, Богдан је са породицом избегао у [[Мачвански Причиновић]] код [[Шабац|Шапца]].
На Ивањдан, [[7. јул|7. јула]] [[1941.]] године у селу Бела Црква, срез [[Рађевина|Рађевски]] одржан је вашар. Како је окупљеном народу саопштено да се због због ванредних безбедносних прилика вашар забрањује, сељаци су почели да се разилазе. Око 17 сати се појавила једна група од 15 наоружаних комуниста.{{чињеница}} Један од вођа наредио је да се сељаци скупе и отпочео је да држи говор о Стаљину и Совјетској Русији. После тога комунисти су се удаљили. Чим су се отишли у селу је ушла жандармеријска патрола задужена за јавни ред и мир у којој су били наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић. Председник сеоске општине их је одмах обавестио о наоружаним одметницима који су под претњом силе задржали око стотинак сељака да би им одржали говор о бољшевичкој револуцији.{{чињеница}} Док су они разговарали појавила су се два наоружана лица: [[Жикица Јовановић Шпанац]], из [[Ваљево|Ваљева]] и један учитељ из [[Пецка|Пецке]]. Они су са упереним револверима повикали на жандарме - Доле оружје!{{чињеница}} Затим су наредник и каплар зграбили пушке да се бране. Међутим, Жикица Јовановић их је убио обојицу из непосредне близине. Затим су их опљачкали и изгубили се у непознатом правцу.{{чињеница}} Лончара је један метак погодио у фишеклију услед чега је експлодирала муниција, он је преминуо после два сата у тешким мукама.
После рата ово двоструко убиство се од стране комуниста славило као "дан устанка". Окружни суд у Шапцу донео је 2009. године пресуду о рехабилитацији њих двојице.<ref>[http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2608&tekst=02]</ref> <ref>[http://revija.kolubara.info/sh/apr09/tekst/1920/?tpl=112]</ref>.
== Извори ==
{{
== Спољашње везе ==
*[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-30&feljton=5518 „Бела Црква - УСТАНАК ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА“], Павла Павловић, ''Вечерње новости'', фељтон, 2006.
*[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zandarmi-iz-Bele-Crkve-zrtve-ideoloshkog-terora.sr.html „Жандарми из Беле Цркве жртве идеолошког терора“], Мирољуб Мијушковић, ''Политика'', друштво, 5. јануар 2009.
| |||