Википедија

Монтесори метод — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
izmena
Ред 1:
{{почетник|13|8||2010}}
{{почетник|13|8||2010}}'''Монтесори метод''' је приступ образовању деце заснован на истраживањима и искуствима италијанског образовног радника и лекара Марије Монтесори (1870 -01952). Суштински се излегао из др. Монтесориног открића онога што је она назвала "дететова истинска нормална природа" 1907-ме. То се десило током процеса њеног опитног посматрања младе деце, којој је дата слобода у окружењу опремљеном стварима обликованим за '''самоуправљајуће''' обављање учења. Сам тај метод тежи да преслика поменуту примећену особину деце, да из себе извуку, одржавају и подржавају свој истински природан начин битка.
'''Монтесори метод''' је дечији вртић или основна школа, која се води условима и правилима које је предложоча Италијанска педагогиња [[Мариа Монтесори]] (1870-1952) у књизи „Метода научне педагогије (1909.) и у даљим својим списима.
 
[[Image: Montessori-school2007.jpg|thumb| Разред у Монтесори школи ]]
Примена овог метода захтева од учитеља да посматра дете као поседника природног унутрашњег вођења за његов/њен савршено лични самоуправљајући развој. Улога учитеља (понекад називаног водич или усмеравач) је дакле да прати околину и уклони ма које препреке које би се уплитале са тим природним развојем. Учитељева улога посматрача понекад укључује опитнa обраћања деци, често названа "предавања", да би се разрешила неприкладна понашања или да би показали како се користе разна самопоучавајућа средства која су обезбеђена у окружењу за дечије слободно коришћење.
 
== Спољашње везе ==
Метод се првенствено примењује са малом децом (2-6), због јединствених инстиката мале деце и осетљивости на стање у окружењу. Ипак понекад се спроводи и у добу млађе школске деце а повремено и са бебама и тек проходалом децом, као и са онима у узрасту виших разреда основне и средње школе.
*[http://www.montessori.edu/ The International Montessori Index]
*[http://www.montessori-ami.org/ Association Montessori Internationale (AMI)]
*[http://www.amshq.org/ American Montessori Society (AMS)]
*[http://www.amonco.org/ American Montessori Consulting]
*[http://www.montessoricommunity.com/ Montessori Community (Forum)]
*[http://www.montessori.org/ The Montessori Foundation]
*[http://www.imsmontessori.org/ International Montessori Society (IMS)]
*[http://www.montessori.ru/ Association Montessori – teacher Russia (AMPR)]
*[http://www.MariaMontessori.com/ Maria Montessori Web Site]
 
{{DEFAULTSORT:Монтесори метод}}
Иако је име Монтесори препознатљиво, оно није регистрована марка, и везује се за више од једне организације. Школе се разликују у свом схватању, практичној примени и филозофији при коришћењу ове методе са децом. Овај чланак је о истраживањима др. Марије Монтесори и њеним открићима и њиховој практичној примени са децом приврженика и извођача методе.
 
{{кратко}}
== Основе: ==
[[Категорија:Педагогика]]
 
[[ar:منهج مونتيسوري]]
•'''Унутрашње природно вођење'''. Сва деца имају сопствене унутрашње природне смернице које воде њихов истински нормалан развој.
[[ca:Mètode Montessori]]
'''Слобода за само-усмерено учење'''. Монтесори метод поштује личну слободу детета да изаберу своја делања. Та слобода дозвољава деци да прате своје унутрашње вођство за само-усмерено учење.
[[cs:Montessoriovská škola]]
 
[[de:Montessoripädagogik]]
•'''Равни развоја'''. Природан развој деце тече кроз неколико одвојених равни развоја, од којих свака има своје јединствене захтеве и осетљива доба за стицање основних умећа у развојном процесу. Прва раван (старост од 0 до 6) укључује основна обликовања личности и учење кроз телесна чула. Током ове равни, деца пролазе кроз осетљива доба за стицање језика и развијање основног умног уређења. Друга раван развоја (од 6 до 12) укључује учење кроз апстрактно размишљање, развој кроз осетљивост за машту и друштвене размене са другима. Трећа раван (од 12 до 18) је период адолесцентског раста, који укључује битне биолошке промене од пубертета, померање ка учењу процене људске личности, посебно везано за искуства из заједнице у окружењу. Четврта раван (од 18 па на више) укључује заокруживање свог преосталог развоја у процесу одрастања у одраслом друштву.
[[en:Montessori method]]
 
[[eo:Montesoria pedagogio]]
•'''Унапред припремљено окружење'''. Исправни тачни услови око детета омогућавају и подржавају њихов истински природан развој. За малу децу, окружење мора бити припремљено на такав (поменути) начин, тиме што нуди опсег физичких ствари које су организоване и учињене расположивим за слободну, независну употребу, да би стимулисала њихове природне нагоне и занимања за само-вођено учење.
[[es:Método Montessori]]
 
[[et:Montessori pedagoogika]]
•'''Посматрање и посредно подучавање'''. Улога учитеља је да посматра децу заокупљену делима која прате њихове сопствене сопствене природне радозналости. Такво посредно подучавање које управља околином, а не дететом, се оштро супротставља са уобичајеном улогом учитеља да усађује унапред утвђено знање. Примера ради, на часовима по Монтесори методи, учитељи ће решавати неприкладно понашање преусмеравајући дете на позитивну активност, пре него на уплитање у уобичајен систем награда и казни.
[[fi:Montessoripedagogiikka]]
 
[[fr:Pédagogie Montessori]]
•'''Унормаљење'''. Током 0-6 равни развоја, деца имају способност да пребаце своје суштинско биће из обичног стања растројености, непажње и везивања за маштарије у стање савршено нормалног бића, показујући таква (споља посматрано) понашања као што су спонтана само-дисциплина, независност, приврженост реду и потпуну усклађеност и мир према осталима из друштвеног окружења. Тај психолошки преврат ка нормалном битку се јавља кроз дубоку усредсређеност на неку физичку делатност по дететовом сопственом слободном избору.
[[fy:Montessori-metoade]]
 
[[he:שיטת מונטסורי]]
•'''Упијајући ум'''. Мало дете (0-6) има упијајући ум који природно уграђује искуства из околине непосредно у свој целокупни основни карактер и личност за цео живот. Ова способност ума, која је јединствена за малу децу, омогућава им да науче многе концепте на ненапоран, неизвештачен начин. Она им такође омогућава да прођу кроз кључну појаву унормаљења да би се поново окренули свом истинском природном развоју. После доба од око шест година, ова упијајућа умна спсобност нестаје.
[[hi:मांटेसरी पद्धति]]
 
[[id:Metode Montessori]]
•'''Рад, не игра'''. Деца имају нагонску склоност да се развијају кроз спонтана искуства у околини, која је др. Монтесори називала "рад". У том смислу, дечија природна активност је везана за стварност у садашњем тренутку, пре него за докону игру кроз таква средства као што су играчке и маштање.
[[is:Montessori]]
 
[[ja:モンテッソーリ教育]]
•'''Више-узрасне групе'''. Деца уче једна од других на неизвештачен начин који подржава њихово независно само-усмерено делање. Тако се дакле, Монтесори учионица, састоји од групе деце помешаних узраста, као 2-6 (први ниво) или 6-12 (основни ниво).
[[ko:몬테소리 교육법]]
[[ml:മോണ്ടിസോറി രീതി]]
[[nl:Montessorionderwijs]]
[[no:Montessoriskole]]
[[pl:Metoda Montessori]]
[[pt:Método Montessori]]
[[ru:Педагогика Монтессори]]
[[sv:Montessoripedagogik]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Монтесори_метод”