Вир (појава)

Вир или вртлог је кружно кретање воде које се јавља у неким деловима водених басена или токова захваљујући спајању двеју супротних струја. До тога долази приликом тока воде уз обалу, код оштрог ширења или скретања корита, на ушћима и слично. Морски вирови настају сударом таласа осеке и плиме, као и међусобно супротних морских струја.

Пример једног вртлога

Типови вртлога

Вртлози могу бити различите величине, од врло малих, једва приметних, до оних који могу заузети готово цело корито. Према кретању водених струја они се деле на:

• „вртлоге циколонског типа“ (код њих се на површини воде образује благо испупчење и крећу се од дна према горе износећи материјал на површину, најчешће се формирају иза низводних делова аде).
• „вртлоге антициклонског типа“ (код њих се на површини воде формира улегнуће у виду левка, а сам вир допире до дна корита где ствара велика удубљења џиновске лонце вршећи вртложну ерозију — еворсију).

Вртлози у свету

Вирови су честа појава на рекама и морима, али су много интересантинији на речним токовима. У Србији су чести на Дунаву у клисури Госпођин вир, где је један такав, зван „Гаригири“, достигао дубину од 82 метра. Има их и на Сави, од којих је најдубљи код Сремске Митровице — 28 метара. На реци Конго низводно од луке Матади, налази се вртлог широк чак 1200 метара. Формирао се на оштром скретању тока, где се сужава на свега 450 метара и улази у Паклени котао (франц. Chaudron d' enfer), пречника 2 километра и дубине 166 метара, што је уједно и највећа речна дубина на свету и највећи вртлог антициклонског типа на свету.

Види још

• Паклени котао
• Вртложна ерозија
• Река
• Море

Литература

• Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
• Дукић, Д, Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, ЗУНС, Београд

Спољашње везе

• Мапа с локацијом „Пакленог котла“ (језик: енглески)
• Сателитски снимак „Пакленог котла“ (језик: енглески)