Википедија

Бранко Ђоновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Исправке размака
Нема описа измене
Ред 1:
{{Херој М
{{Народни херој М
|слика=[[Слика:Nh djonovic branko.jpg|200п]]▼
|дидаскалија=БРАНКО ЂОНОВИЋ
▲|слика=[[Слика:Nh djonovic branko.jpg|200п]]
|опис слике=Бранко Ђоновић
|датум рођења=[[25. август]] [[1916]].
|место рођења=село Тонице, код [[Бар (Црна Гора)|Бара]],
|држава рођења=<br>{{зас|Црна Гора|1910}} [[Краљевина Црна Гора]]
|датум смрти=[[28. јул]]а [[1944]]. ('''28''' год.)
|место смрти=[[Београд]], [[Србија]]
|држава смрти={{зас|Србија|1941}} [[Србија]]
|професија=графички радник
|члан КПЈ од=пре рата
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|за народног хероја проглашен=<br>[[30. април]]а [[1946]].
|народни херој=[[30. април]]а [[1946]].
}}
'''Бранко Ђоновић''' ([[1916]]-[[1944]]), графички радник и [[народни херој Југославије;]]. заједно са [[Слободан Јовић|Слободаном Јовићем]] радио у [[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Београду|илегалој штампарији ЦК КПЈ]] у [[Београд током Другогу светскогНародноослободилачкој ратаборби|окупраном Београду]] од [[1941]]. до [[1944]] године.
 
== Биографија ==
Линија 17 ⟶ 21:
На позив једног даљег рођака, дошао је у [[Београд]], да код њега служи и да се школује. После четвртог разреда гимназије пошао је на графички занат и посто је машинист. Као добар познавалац посла и перспективан радник, [[1937]]. године послат је на специјализацију у [[Немачка|Немачку]].
 
Кад је, јуна [[1941]]. године организована нова штампарија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК]]Централног комитета Комунистичке партије [[КПЈЈугославије]], Ђоновић је, по одобрењу партије, набавио штампарску машину и аутомобилом је пребацио из [[Земун]]а у [[Београд]], на Бањички венац, где се завршавао рад на згради у којој је требало сместити штампарију. Када му је [[Светозар Вукмановић Темпо]] понудио да ради у штампарији, Бранко је прихватио и предложио да с њим ради и словослагач [[Слободан Јовић]]. Нешто касније, на рад у штампарију су дошле и две другарице, а повремено је долазио и [[Ђорђе Андрејевић Кун]].
 
[[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Београду|Илегална штампарија на Бањиком венцу]] је била у посебним везама с ЦК [[КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом НОВЈНОВ и ПОЈ]]. Њени чланови су морали да раде најодговорније и најризичније послове. Зграду су напуштали само кад су износили ствари, набављали материјал за рад и због одржавања веза с руководством.
 
У тајном скровишту зграде, Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су сами монтирали машине. Поред штампарске машине и потребног материјала, у складишту је био и радио-апарта, оружје и друго. Радило се изузетно брзо и пожртвовано. Цели систем доношења, одношења и предаје материјала, као и процес штампања, били су организовани по свим начелима илегалног рада [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и изванредно технички вођени.
 
Поред рада у штампарији Бранко је радио и друге послове. Излазио је у град да донеси материјал до штампарије, а када су полицијски препади постали саве чешћи и оштрији, наоружан пиштољем и бомбама, Бранко је по граду пратио другарице које су разносиле материјал.
 
Штампарија је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. августа]] [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „Билтена Врховног штаба“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК [[КПЈ]] од [[7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас ЦК [[СКОЈ]]-а од [[7. новембра]] [[1942]]; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Лењин]]изма“, „Класа пролетеријата и партија пролетеријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.
 
Престала је да ради када су [[Немци]], [[31. август]]а [[1943]]. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту.
 
Крајем октобра [[1943]]. године Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су из привременог склоништа, у коме је био после напуштања штампарије, дошли у Крајинску улицу број 24, где је на још почетку окупације било припремљено склониште за потребе штампарије. Крајем године, нова штампарија је почела да ради, и радила је до [[28. јул]]а [[1944]]. године. Њен рад је такође значајан за [[НОПНародноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], нарочито у [[Београд]]у и [[Србија|Србији]].
 
Када је дошло до провале штампарије, [[Гестапо]] и Специјална полиција су [[28. јул]]а [[1944]]. године опколили кућу у Крајинској 24, а затим су почели претрес и хапшење станара који су живели у згради. За то време су Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] успели да спале и униште документацију и архиву штампарије. Када су полицајци кренули у складиште, дочекани су бомбама. Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су извршили самоубиство.
 
За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[30. април]]а [[1946]]. године, заједно са [[Слободан Јовић|Слободаном Јовићем]].
 
==Литература==
{{Портал НОБ}}
*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]''',. „Младост“, Београд, 1975. година.
 
{{Списак народних хероја}}
 
{{DEFAULTSORT:Ђоновић, Бранко}}
Линија 44 ⟶ 50:
[[Категорија:Српски графичари]]
[[Категорија:Српски комунисти]]
[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]
[[Категорија:Народни хероји Југославије- Ђ]]
[[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Ђоновић”