Вир (појава) — разлика између измена

[[Слика:Tionesta whirlpool.JPG|мини|200п|десно|Пример једног вртлога]]

'''Вир''' или '''вртлог''' је кружно кретање [[вода|воде]] које се јавља у неким деловима водених басена или токова захваљујући спајању двеју супротних [[струј]]а. До тога долази приликом тока воде уз обалу, код оштрог ширења или скретања корита, на [[ушће|ушћима]] и слично. Морски вирови настају сударом таласа [[осека|осеке]] и [[плима|плиме]], као и међусобно супротних [[морска струја|морских струја]].

==Типови вртлога==

Вртлози могу бити различите величине, од врло малих, једва приметних, до оних који могу заузети готово цело [[корито]]. Према кретању водених струја они се деле на:

* „вртлоге циколонског типа“ (код њих се на површини воде образује благо испупчење и крећу се од дна према горе износећи материјал на површину, најчешће се формирају иза низводних делова [[ада (речно острво)|аде]]).

* „вртлоге антициклонског типа“ (код њих се на површини воде формира улегнуће у виду [[левак|левка]], а сам вир допире до дна корита где ствара велика удубљења ''џиновске лонце'' вршећи ''вртложну ерозију'' — ''еворсију'').

==Вртлози у свету==

Вирови су честа појава на рекама и морима, али су много интересантинији на речним токовима. У [[Србија|Србији]] су чести на Дунаву у [[Госпођин вир (клисура)|клисури Госпођин вир]], где је један такав, зван „Гаригири“, достигао дубину од 82 метра. Има их и на [[Сава|Сави]], од којих је најдубљи код [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] — 28 метара. На реци [[Конго (река)|Конго]] низводно од луке [[Матади]], налази се вртлог широк чак 1200 метара. Формирао се на оштром скретању тока, где се сужава на свега 450 метара и улази у [[Паклени котао]] ({{јез-фра|Chaudron d' enfer}}), пречника 2 километра и дубине 166 метара, што је уједно и највећа речна дубина на свету и највећи вртлог антициклонског типа на [[свет]]у.

 

==Види још==

* [[Река]]

* [[Море]]

 

==Спољашње везе==