Архиепископ и митрополит карловачки Самуило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Самуило Маширевић у Патријарх српски Самуило |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
'''Самуило Маширевић''' је био [[српски патријарх]] од 1864. до 1870. године рођен у [[Сомбор]]у.▼
| име = Самуило
|
| дан_рођења = 16.
| месец_рођења = јануар
место_рођења = [[Сомбор]], {{застава|Аустријско царство}} |▼
| година_рођења = 1804.
место_смрти = [[Сремски Карловци]], {{АУМ}}▼
| држава_рођења = [[Аустријско царство]], данас [[Србија]]
| дан_смрти = 20.
| месец_смрти = јануар
| година_смрти = 1870.
| држава_смрти = [[Аустроугарска]], данас [[Србија]]
| женски_пол =
}}
Осим многих истакнутих грађанских интелектуалаца XIX [[век]]а, правника, [[професор]]а, [[књижевник]]а, [[политичар]]а и другах јавних радника, у [[Сомбор]]у је поникло и неколико црквених великодостојника, као што су: Гедеон Петровић, [[Платон Атанацковић]] и Самуило Маширевић. На највишу лествицу црквене хијерархије доспео је Самуило Маширевић.▼
▲'''Самуило Маширевић''' (1804-1870) је био [[српски патријарх]] од 1864. до 1870. године.
== Биографија ==
▲Рођен је у [[Сомбор]]у. Осим многих истакнутих грађанских интелектуалаца XIX [[век]]а, правника, [[професор]]а, [[књижевник]]а, [[политичар]]а и другах јавних радника, у [[Сомбор]]у је поникло и неколико црквених великодостојника, као што су: Гедеон Петровић, [[Платон Атанацковић]] и Самуило Маширевић. На највишу лествицу црквене хијерархије доспео је Самуило Маширевић.
Маширевић се родио у Билићу, код [[Сомбор]]а [[1804]]. године. Након теолошких студија закалуђерио се. Када је [[1836]]. године произведен за архимандрита, његов вршњак и пријатељ Јован Стерија Поповић штампао је у Будиму оду Самуилу Маширевићу. Године [[1853]]. изабран је за банатског епископа у Темишвару. Једанаест година касније изабран је за арихиепископа и [[митрополит]]а карловачког и патријарха српске православне цркве. У његово време отцепили су се православни [[Румун]]и из [[Ердељ]]а и [[Банат]]а од карловачке митрополије, којој су се, сто година раније, прикљчили, да би избегли масовно унијаћење које је тада вршено у румунском делу [[Банат]]а и [[Ердељ]]у. Под Маширевићевим председништвом одржан је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] Српски народни црквени сабор [[1864]]—[[65]]. године, на којем је донето ново устројство карловачке митрополије. To устројство је [[1868]]. године потврдио цар Фрања Јосип, познато под именом царски рескрипт. По овоме рескрипту управљало се карловачком митрополијом све до тридесетих година прошлог века.
Као [[патријарх]], Маширевић је био човек чврсте руке и много се ангажовао на сређивању прилика у организацији српске православне цркве, нарочито према положају свештеничког сталежа и црквене хијерархије. Написао је више расправа о проблемима православне цркве.
Линија 18 ⟶ 28:
* Васиљевић, Стеван (1989): Знаменити Сомборци, Славија, Нови Сад, ISBN 86-431-0003-X
==Спољашње везе==
*[http://www.biblioso.org.rs/html/scg/tragovi/0115.htm Датуми из историје Сомбора]
{{низ|
| |||