Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Формиран је [[27. јун]]а [[1941]]. године, на седници [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], под називом '''Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ГШ НОПОЈ) ({{јез-слв|Glavni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Главниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}). На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], [[26. септембра]] [[1941]]. године, променио је назив у '''Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}). Јануара [[1942]]. године променио је назив у '''Врховни штаб Народноослобдилачке партизанске и добровољачке војске Југославије''' (ВШ НОП и ДВЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne partizanske in prostovoljne vojske Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на партизански одреди и доброволна војска на Југославија}}), а новембра исте године у '''Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОВ и ПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne vojske in partizanskih odredov Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетна војска и партизански одреди на Југославија}}). Марта [[1945]]. године реорганизован је у '''Генералштаб [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]''' ({{јез-слв|Generalštab Jugoslovanske armade}}; {{јез-мак|Генералштабот на Југословенската армија}}), као непосредни орган [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].
 
Врховни штаб је руководио Народноослободилачком борбом преко главних, обласних, оперативних штабова; непосредно потчињених штабова [[Партизански одред|одреда]], [[Бригаде НОВЈ|бригада]], [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[Корпуси НОВЈ|корпуса]] или посебно формираних [[Главна оперативна група НОВЈ|оперативних група]]. Везу са потчињеним штабовима одржавао је у почетку рата преко својих специјалних делегата и курира, а касније радио-везом. Са доласком [[Савезничке војне мисије у НОВЈ|савезничких војних мисија]] у Врховни штаб, успоставио је везу са [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]], која је коришћена за усклађивање операција и за организацију допремања материјалне помоћи. Врховни штаб је током читавог рата издавао свој „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтен]]“
 
Врховни штаб руководио је устанком из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]], до половине септембра [[1941]]. године, а потом са [[Ужичка Република|ослобођене територије западне Србије]] ([[Ужице]]). У току рата налазио се на ослобођеној територији [[Санџак (област)|Санџака]] ([[Нова Варош]]), источне ([[Иванчићи]], [[Фоча]]) и западне [[Босна|Босне]] ([[Бихаћ]], [[Босански Петровац]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвар]], [[Јајце]], [[Милиниште]]), [[Црна Гора|Црне Горе]] ([[Жабљак]]) и [[Далмација|Далмације]] ([[Титова пећина на Вису|острво Вис]]). Од октобра 1944. до краја рата седиште Врховног штаба било је у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]]. Командант Врховног штаба и Врховни командант НОВ и ПОЈ био је [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]], а о безбедности Врховног штаба бринуо је [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ|Пратећи батаљон Врховног штаба]].